Хоће ли Американци забранити кинеску ВИ и какве ће то последице оставити на њихову економију

Прошле недеље кинески програмери представили су нови ВИ модел, односно четбот под именом "Кими К3". Оно што је битно запазити да је он багателно јефтин, али да је оцењен као модел боље способности од знатно скупљих које су развиле америчке компаније као што су „Open AI“, „Антропик“, „Гугл“ и друге – он је заузео укупно прво место у конкуренцији двадесетак модела вештачке интелигенције.

Азијске медије, дакле, ових дана прожимају извештаји о томе да је „Кими К3” у чак шест од седам параметара, као што су анализа података или дизајн, надмашио разне верзије „Клода”, „Чет Џипитија” и других модела.

Пуно компанија и појединаца, чувши ту вест, похрлили су да купе, односно, региструју се као корисници тог кинеског четбота, услед чега је фирма која га је дизајнирала морала да привремено обустави пријем нових наруџбина, како квалитетне њене услуге за оне који су већ претплаћени не би опала.

Разорни кинески ударац

Упркос томе, „Кими К3”, који је продукт кинеске компаније „Муншот АИ” из Пекинга у коју улажу гиганти „Алибаба” и „Тен сент”, већ је задао нови ударац сновима америчких крупних капиталиста о неограниченом богаћењу (Први се десио прошле године, када је био лансиран бесплатни кинески модел „ДипСик”, који je додуше био за нијансу слабијих перформанси од америчких модела који се плаћају).

Јер, улагања у куповину сервера, изградњу дата центара који ће се користити за тренинг генеративних језичких модела и изузетно бројне рачунске операције потребне да вештачка интелигенција изврши задатке који јој се постављају у САД су огромни и износе најмање неколико милијарди, а неретко више десетина милијарди долара, пошто, између осталог, подразумевају и обезбеђивање огромних количина електричне струје и воде за функционисање, односно хлађење тих центара.

Економисти тврде да су укупна улагања приватних компанија, као што су "Амазон", "Мајкрософт" или "Мета", у вештачку интелигенцију у САД у фискалној 2024. износила 325, а у 2015. 364 милијарде долара. Штавише, новинари америчког часописа „Форбс” процењују да ће инвестиције у ВИ у САД ове фискалне године износити између 650 и 800 милијарди долара.

Епско богаћење захваљујући ВИ - фатаморгана која ишчезава?

Да би се таква дивовска улагања исплатила потребна је добра зарада. Ту у целу причу улазе Кинези са својим четботовима попут "ДипСика" и "Кими К3", који су и по 50 или 90 посто јефтинији од америчких пандана, иако по квалитету могу са њима да се пореде.

Као невероватно снажна конкуренција, они у потпуности разарају планове поменутих америчких компанија да поврате своја улагања и исплате огромне дугове у које су запале у нади да ће им водећи положај у свету у развоју ВИ (који су донедавно веровале да заузимају) у будућности донети неописиво високе приходе.

Зато је већ сада по америчкој и источној азијској штампи и Интернету могуће видети текстове и видео клипове у којима се предвиђа да би компаније попут „Опен АИ” и „Антропика” могле да се, због разорног губитка који би им прелазак корисника на јефтине кинеске четботове проузроковао, суоче са катастрофалним банкротом и, да би исти избегле затраже спас од државе како су то учиниле велике банке након Лиман шока 2008.

То би значило да би порез обичних америчких грађана, који се за разлику од руководства тих компанија, наравно нису бавили клађењем на то која ће нова технологија следећа да од власника милионера направи милијардере или чак билионере, поново отишао на „вађење“ преамбициозних и пребогатих олигарха из понора у  који их је одвела њихова сопствена похлепа, уместо у друштвено корисне пројекте попут изградње саобраћајне инфраструктуре, здравства или образовања.

Забранама против пословних пораза

Зато су медији у Источној Азији пуни извештаја да ће америчке компаније, под изговором да кинеске фирме које развијају ВИ имају везе са тамошњим обавештајним службама и војском те могу да користе свој софтвер за шпијунирање грађана и институција САД, тражити од владе председника Доналда Трампа да забрани коришћење кинеских ВИ модела у САД, ако не у потпуности, онда бар у државним органима.

Медији у Источној Азији јављају и да су амерички државни органи од кинеске владе затражили преговоре у вези вештачке интелигенције, који би били одржани у септембру.

Могуће је да ће у њима Вашингтон покушати да изнуди неку врсту финансијског уступка Пекинга, користећи се аргументом да кинески четботови заправо представљају крађу америчку интелектуалне имовине. Наиме, док су амерички четботови по правилу развијани од нуле, што захтева пуно времена и трошкова за стручно људство, кинески углавном почињу од основе коју су ти четботови већ изградили, па знатно мање троше на људске и друге ресурсе за тренинг својих модела.

С друге стране, кинески противаргумент био би могао да буде то да тзв. „дестилација модела”, односно, пренос знања или достигнућа претходних на нове ВИ моделе представља уобичајену праксу, која постоји од самог почетка њиховог постојања.

Црни облаци се надвијају над америчком економијом

Кинези су стога, али и због идеолошких разлога карактеристичних за социјалистички друштвено-политички систем, спремни да своје четботове светској јавности понуде потпуно бесплатно, као модел отвореног кода, или по врло ниским ценама.

А, то у потпуности руши амерички капиталистички модел заснован на иновацијама и крупном профиту као награди за те технолошке продоре и открића.

Кинеска конкуренција такође доводи берзе у САД у опасност од колапса, јер се оне последњих година ослањају на раст који превасходно генеришу управо акције компаније из сектора вештачке интелигенције и информативних технологија. Наиме, за њих је сада све извесније да неће моћи да наплате своје услуге у вези ВИ (ни близу) у мери у којој се очекивало, што даље, значи да, могуће, неће бити у стању да поврате своје гиганстке инвестиције те изврше обавезе према повериоцима и клијентима, а камоли инвеститорима донесу лепе дивиденде.

А пуцање ВИ мехура, у тренутку када се продубљује економска криза проузрокована Трамповим царинама и поремећајима у снабдевању енергије, вештачког ђубрива, хране и метала услед рата у Украјини и Персијском заливу, могло би да буде погубно за америчку (и посредно светску) економију и валуту долар.

Даље, аналитичари у Источној Азији оцењују да, ако влада у Вашингтону забрани својим грађанима коришћење бесплатних или багателно јефтиних ВИ модела кинеског порекла, да би тиме евентуално могли да спасу поменуте америчке компаније од банкрота и донекле очувају тренд улагања у дата центре и производњу чипова, који су у великом броју потребних за њихов рад.

Међутим, сматрају они, последице такве забране по америчку економију биле би велике и дугорочне. Ово, почев од чињенице да би америчка предузећа морала да плаћају исту услугу коју ће њихови конкуренти у Кини и другде у свету добијати бесплатно, због чега би им опала конкурентност, до тога да може доћи до технолошког заостајања целе америчке привреде јер би стопа ширења ВИ због тих трошкова у САД била мања него у Кини и државама које користе ВИ кинеског порекла. Наравно, и сами амерички грађани доживели би притисак на свој џеп, који корисници кинеске вештачке интелигенције не би осетили.