Политика на стадионима - "Las Malvinas son Argentinas", темплари, Иранци и Бардемова Палестина

Песма у којој се помињу изгубљени јужни бисер, отаџбина, море и победа, орила се аргентинским трговима дуго пошто је Леутаро Мартинез уништио "мрске непријатеље" Енглезе и одвео Аргентину у ново финале Мундијала.

"Гледајући у сунце на нашем грбу,
Чисто, далеко, победничко,
Које сија, о Домовино, на твојој дијадеми,
Изнад изгубљеног бисера југа".

Енглези су, пак, згрожено гледали како, после распада игре њихове репрезентације, играчи Аргентине, пред одушевљеним навијачима, развијају транспарент на којем је писало "Малвини су аргентински".

Последњи пут када су то учинили, непосредно после пријатељске утакмице са Словенијом 2014. године, аргентински савез је платио 30.000 швајцарских франака због недозвољених политичких порука на стадионима.

И сви су певали "ко не скаче тај је Енглез". Слоро сви, додуше, јер је мајка аргентинског репрезентативца Алексиса Мекалистера седела док су око ње скакале масе навијача. Објаснила је да једноставно "не осећа" те повике.

"Унука ми се родила у Енглеској и ту су нас прихватили топло и са пуно поштовања", рекла је Силвиња Ријела за Радио Митру.

У Буенос Ајресу су гореле енглеске заставе.

Бесни Енглези

"Бедне п..., надам се да ће их Шпанци у финалу налупати као ми у Фокландском рату", написао је британски новинар Пирс Морган на мрежи Икс, док су владини званичници били много уздржанији, оцењујући да је порука Аргентинаца непримерена.

Енглезе је додатно разгневило што им није дозвољено да на стадионе унесу заставе са крстом Светог Ђорђа, на којем је била нацртана силуета војника, једног од 255 страдалих у рату.

На другој застави била је видљива силуета подморнице, сличне ”Конкерору” који је 2. маја 1982. године потопила крстарицу ”Генерал Белграно”. У експлозији су убијена 323 аргентинска морнара.

Фокланди, или Малвини, зависно о томе да ли сте Британац или Аргентинац, налазе се око 12.000 километара од Велике Британије, 500 километара од обала Аргентине и тек нешто мање од 10.000 километара од Атланте, где су Лео Меси и екипа победили Енглеску за ново финале Мундијала.

У рату који су ове две државе водиле око удаљеног архипелага у Атлантику 1982. године страдало је 649 Аргентинаца, 255 Британаца и три становника Фокландских острва.

Фолкландска острва, или Малвини били су предмет спора још од 1833. године, када су Британци упали на овај архипелаг, прогласили их делом империје и протерали дотадашње насељенике. Аргентинци су пак сматрали да полажу право на острва, јер су их наследили од Шпанаца, који су њима претходно владали.

Рат је трајао 74 дана, а Британију је поново учинио Великом, а тадашњу премијерку Маргарет Тачер "челичном", док је краљица Елизабета Друга на тренутак напустила балон политичке неутралности и позвала нацију да се "бори за слободу".

Безмало пола века касније, на стадионима на којима је играла аргентинска репрезентација певало се о Малвинима, Дијегу (Марадони), последњем плесу Лионела Месија и жељи да ова екипа још једном буде светски шампион.

Зелено светло за темпларе са мачевима од стиропора

После четири године паузе, на трибинама Светског првенства појавили су се енглески навијачи одевени у средњевековне витешке одоре, који су витлајући мачевима начињеним од стиропора бодрили екипу Енглеске.

На претходном Мундијалу, у Катару, добацили су само до улаза у стадионе, јер је арапско становништво учило историју из уџбеника нимало налик онима у Енглеској.

Ратове за Свету земљу, који су вођени од 11. до 13. века, енглески навијачи виде кроз романтизовану причу о витезовима Темпларима, чије су крстове пришили за одоре. Црвени крстови Светог Ђорђа за Арапе имају сасвим другачије значење, јер представљају симбол покоља, подела и непријатељства, чије се последице у односима Истока и Запада осећају и данас.

"Град, пак, плива у огњу и крви. Мушкарци, жене и деца покушавају да побегну блатним уличицама, но витезови их сустижу без по муке и кољу на лицу места. Мало-помало, стравични крици последњих преживелих замиру", писао је о освајању Антиохије историчар Ибн ел Атир, што суштински представља опште мишљење о крсташима у арапском свету.

Остале политичке поруке Мундијала

Повремено, на трибинама и око стадиона на којима су игране утакмице Светског првенства појављивале су се палестинске заставе. Носили су их, махом, навијачи арапских земаља, али су организатори, додуше не претерано одлучно, покушавали да их уклоне, бар са телевизијских екрана.

То су и успевали док се заставе није дохватио глумац Хавијер Барден, који је узвикнуо "постојање је отпор", чиме је суштински уништио настојања организатора да Палестину учине невидљивом.

Без претеране драме, са трибина су, једна по једна, нестајале и заставе из времена када је Ираном владао шах Реза Пахлави. Ова застава, попут порука о Палестини и Малвинима сврстана је у политичке поруке тек после прилично жестоког приговора Иранаца.

У центру пажње се, из сасвим других разлога, нашла и иранска химна, друга најкраћа на свету, јер су присталице Исламске републике и сина свргнутог шаха пребројавали навијаче који су певали или оћутали уводне тренутке утакмица.

И поново, речи "изнад хоризонта диже се Сунце Истока", се готово нису ни чуле, јер су се са трибина истовремено орили узвици одушевљења и негодовања, као уосталом и током интонирања аргентинске и енглеске химне пред меч полуфинала.