Састанак САД и Ирана у Швајцарској – отказивање или одлагање, шта се заправо догодило

Мијат Костић из организације "Нови трећи пут", гостујући у емисији У средишту пажње Радио Београда 1, указао је да је овакав развој догађаја унео доста нејасноћа, с обзиром на то да је јавност била изненађена самим тренутком потписивања документа.

Према његовим речима, званичници су изнели штурa објашњења – потпредседник САД Џеј Ди Венс навео је да америчка делегација неће стићи на састанак из логистичких разлога, док иранска страна путем јавних канала комуникације није понудила детаљније информације.

Економски притисци и пад Трамповог рејтинга 

Иако је смиривање тензија већ довело до делимичног повећања поморског саобраћаја кроз стратешки важан Ормузски мореуз, аналитичари сматрају да је одлука Доналда Трампа да са иранским председником Масудом Пезешкијаном потпише меморандум без претходне најаве мотивисана унутрашњим економским и политичким притисцима.

"Један од главних фактора је и сама околност да, што дуже траје блокада, и америчка и глобална економија, па чак и иранска, трпе последице. У претходних месец дана аналитичари су све више говорили о томе да су чак и домаће резерве нафте које има Америка на измаку. Видели смо чак и одређене притиске америчке владе на велике нафтне компаније да ставе више нафте у промет, што је био сигнал да ситуација помало измиче контроли", наводи Костић.

Уз економске проблеме и ранија обећања домаћој јавности да ће прогласити победу над Ираном пре почетка Светског првенства у фудбалу, кључни покретач био је и историјски низак рејтинг америчког председника.

"Скуп свих тих околности и пре свега најава домаћој јавности, убрзала је Трампа да по сваку цену потпише макар некакав споразум или меморандум, како му рејтинг не би додатно пао. Од почетка интервенције у Венецуели, а потом и рата у Ирану, константно има негативан рејтинг. Економист, који тај проценат мери свакодневно, бележи пад на 30 и нешто одсто подршке, што је рекордно низак ниво за Трампа", истиче Костић.

Кључне тачке изостављене из текста меморандума

Због хитности да се постигне било какав договор, најспорнија питања између Вашингтона и Техерана остала су недоречена или потпуно изостављена из самог текста меморандума, чиме је решавање техничких детаља одложено за наредни период од два месеца.

"Неке од најкритичнијих тачака, у којима су и Иран и Америка имали најтврђе позиције, или су изостављене или су веома штуро наведене у самом меморандуму, па је остављено тих 60 дана да се о њима детаљније разговара. Пре свега се то односи на питање нуклеарног програма Ирана и на даље војне операције прокси група и милитантних организација које Иран финансира. Све што би могло бити тачка додатног неразумевања је или прескочено или само успут објашњено", каже Костић.

Као најважнији корак ка међународном легитимитету, у последњој тачки документа наводи се да ће круну читавог споразума представљати одговарајућа резолуција Савета безбедности Уједињених нација.

Костић закључује да је текст намерно остао уопштен како би обе стране купиле време за додатно позиционирање, те да је, упркос деблокади трговине у Ормузском мореузу, свет и даље далеко од свеобухватног и дугорочног примирја.

Спор око нуклеарног програма

Иако потписани оквир обухвата начелна питања попут прекида борби, разговора о укидању санкција и одустајања Ирана од нуклеарног споразума, преговарачке позиције су током сукоба постале знатно тврђе. Највећи изазов у наредних 60 дана представљаће управо нуклеарни програм Техерана.

Првобитни предлози преговарачких тимова, које су предводили Стив Виткоф са америчке и министар спољних послова Абас Аракчи са иранске стране, предвиђали су да се Ирану дозволи цивилни ниво обогаћивања уранијума до пет одсто, док би високо обогаћени уранијум изнад 60 одсто био уништен или извезен.

Међутим, Вашингтон је у завршним фазама рата усвојио знатно чвршћи став, захтевајући потпуно демонтирање целокупног иранског нуклеарног програма, што је за Техеран остало неприхватљиво, због чега ова тачка у меморандуму није прецизно дефинисана, закључио је Мијат Костић из организације "Нови трећи пут" у емисији У средишту пажње Првог програма Радио Београда.