Почетак краја или крај почетка – шта доноси Трампов договор са Ираном

Постизање договора између Вашингтона и Техерана о окончању непријатељстава на Блиском истоку отворило је пут за почетак једног од најсложенијих дипломатских процеса последњих деценија. Иако је потписивање споразума најављено за петак у Швајцарској, бројна питања – од Либана и санкција Ирану до будућности иранског нуклеарног програма – могла би да одлуче да ли ће договор заиста заживети.

"Нека нафта потече", поручио је амерички председник Доналд Трамп објављујући да су САД и Иран постигли договор који ће званично бити потписан у петак.

Шеф Беле куће је истакао да САД укидају поморску блокаду иранских лука и да ће се Ормуски мореуз поново отворити након потписивања споразума.

Званични Техеран пак инсистира на томе да договор предвиђа тренутну обуставу непријатељстава на свим фронтовима, укључујући и Либан. Ако не дође до примирја у Либану, цео споразум Ирана и САД биће под знаком питања.

Заменик министра спољних послова Ирана Kазем Гарибабади изјавио је да ће укидање свих санкција његовој земљи бити приоритет током 60-дневних преговора између Техерана и Вашингтона након потписивања споразума.

Поручио је да би ублажавање санкција такође укључивало "укидање резолуција Савета безбедности Уједињених нација и резолуција Одбора гувернера Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА)".

Иран је једна од земаља којој је Запад увео најстроже санкције због нуклеарног програма.

Да ли је Трамп окренуо леђа Израелу

Иако још није познат званични текст Mеморандума о разумевању који ће бити потписан у петак, незванично се наводи да он садржи 14 тачака. Међу кључним одредбама је и она о трајном и тренутном прекиду непријатељстава на свим фронтовима, укључујући Либан.

Са тим дефинитивно није сагласан званични Израел. Поручују да се споразум не односи на њих, а медији преносе да су израелске снаге наставиле нападе на југу Либана.

Израелски министар одбране Израел Кац изјавио је да се израелске снаге неће повући са југа Либана, упркос најављеном споразуму који подразумева и окончање борби против Хезболаха.

"Нећемо правити компромис када су у питању безбедносни интереси Израела и заштита наших грађана и нећемо се повући из безбедносних зона", поручио је Кац.

И док Трамп поручује да је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху "веома тежак човек", остаје да се види да ли ће амерички дипломатски притисак бити довољно снажан да и Израел устукне.

Трамп инсистира на томе да би Нетанјаху требало да му буде захвалан.

"Да је Иран имао нуклеарно оружје, Израел не би опстао ни два сата", поручио је Трамп у интервјуу за Њујорк тајмс.

Договор постигнут, следи тежи део

Уколико све буде текло по плану и САД и Иран у петак потпишу споразум о окончању непријатељстава, преговараче двa дугогодишња ривала очекује изузетно тежак посао – да у року од 60 дана реше нагомилане проблеме настале током више од пола века међусобног неповерења, непријатељства и прекршених договора.

Аналитичари оцењују да је готово извесно да ће тај двомесечни рок морати да буде продужен, јер су питања о којима ће се преговарати изузетно сложена и захтевају ангажовање стручњака из области војне стратегије, међународног права, економских санкција и нуклеарне технологије.

Међу кључним темама биће разминирање Ормуског мореуза, правни оквир и спровођење ублажавања санкција, расподела и ослобађање замрзнуте иранске имовине, контрола и ограничење иранског нуклеарног програма у сарадњи са Међународном агенцијом за атомску енергију, одређивање дозвољеног нивоа обогаћивања уранијума, као и питање уклањања високообогаћеног уранијума који се налази на територији Ирана.

Поред регионалних посредника, који су одиграли важну улогу у постизању прекида ватре, Вашингтон и Техеран ће, према оценама аналитичара, вероватно морати да укључе и друге велике силе – европске државе, Кину и Русију – како би уз њихову техничку и експертску подршку дошли до трајног решења.

Истовремено, читав процес ће се одвијати под снажним политичким притиском противника договора – од кључних савезника САД попут Израела, преко тврдих фракција у Ирану, до критичара у самом Вашингтону.

За разлику од нуклеарног споразума из 2015. године, који је после готово две године преговора постигнут уз учешће администрације Барака Обаме и још пет светских сила, овога пута разговори се воде у сенци разорног рата који је однео живот иранског врховног верског вође ајатолаха Алија Хамнеија.

Додатни изазов за преговараче биће да обликују споразум који ће се јасно разликовати од договора из 2015. године, како би председник САД Доналд Трамп могао да га представи као значајно бољи од оног који је више пута назвао "једним од најгорих споразума икада склопљених".