Макрон окупио лидере Г7 и партнере – како до старог духа и утицаја групе најразвијенијих

У Француској почиње тродневни самит Групе седам најразвијенијих земаља света, на којем ће се, уз лидере држава чланица Г7, окупити и представници више партнерских земаља и међународних организација.

Скуп се одржава у тренутку појачаних геополитичких тензија и бројних отворених питања на глобалном плану, а међу кључним темама биће међународна безбедност, енергетика, економска сарадња и будућност међународних односа.

Посебна пажња очекивано ће бити посвећена рату у Украјини и ситуацији на Блиском истоку.

Председница Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка у Великој Британији Александра Јоксимовић истиче да је француски лидер Емануел Макрон приликом припреме скупа водио рачуна и о односу према америчком колеги Доналду Трампу.

"Већ у самој припреми састанка Макрон је водио рачуна на који начин ће одобровољити председника Трампа и на који начин ће га приволети да остане до краја састанка, а да неке од тема не изађу из оних оквира на које је Француска ставила фокус", навела је Јоксимовићева.

Јоксимовићева је истакла да је једна од важних тема питање неравномерног економског развоја у свету, због чега су на скуп позвани представници држава попут Индије, Бразила, Египта, Катара, Уједињених Арапских Емирата и Кеније.

Поглед усмерен на споразум

Подсетила је да Русија није присутна на самитима Г7 од 2014. године, док Кина овога пута није позвана због дипломатских тензија са Јапаном.

Посебну пажњу привлачи најава могућег споразума између САД и Ирана. 

"Већ сама најава споразума је довела до тога да падне значајно цена нафте, то је велика светска вест, али треба сачекати да се реализује споразум и да видимо реално шта је конкретно у њему", нагласила је Јоксимовићева.

Научни саветник Института за савремену историју Станислав Сретеновић сматра да од овог самита не треба очекивати историјске одлуке, јер се Г7 већ извесно време суочава са кризом идентитета и утицаја.

"Г7 представља један клуб земаља који тражи своје место и своју будућност и своју путању", оценио је Сретеновић.

Подсећа да је током Хладног рата ова група представљала динамичан савез економски најмоћнијих западних демократија, док је данас њена улога знатно сложенија.

"Многи перципирају групацију Г7 као застарелу, као групацију која тражи своју будућност", навео је Сретеновић.

Неспоран значај Г7

Ипак, Александра Јоксимовић указује да упркос унутрашњим политичким изазовима држава чланица, њихов значај остаје неспоран.

"Говоримо ипак о економски изузетно снажним земљама које, без обзира на све, обликују међународне односе. Увек је значајно када се таква група земаља састане", истакла је Јоксимовићева.

Поред традиционалних безбедносних и економских питања, на дневном реду су и нове теме, попут борбе против канцера, заштите деце на интернету, борбе против организованог криминала и корупције.

Једна од централних тема остаје рат у Украјини. На самиту ће учествовати и украјински председник Володимир Зеленски.

Говорећи о Макроновој идеји да врати "стари дух" Г7, Сретеновић објашњава да се она односи на способност групе да дође до конкретних и применљивих решења.

"Тај стари дух би се односио вероватно на проналажење нових модалитета да се дође до конкретних одлука, да се дође до јасних одлука које су применљиве и које ова група од седам земаља може да спроведе у дело у релативно кратком року", навео је Сретеновић.

Гостовање Александре Јоксимовић и Станислава Сретеновића погледајте у видеу на почетку текста