Професор Родригез за РТС: Куба није Венецуела, али се суочава са све већим притисцима САД

Куба је следећа, рекао је Доналд Трумп 3. јануара, само неколико сати пошто су амерички специјалци у Каракасу заробили председника Венецуеле Николаса Мадура. Готово пола године касније Вашингтон наставља да стеже обруч око власти у Хавани.

Кубанци свакодневно трпе несташице струје, хране и лекова. Ембарго на јефтину венецуеланску нафту додатно је отежао живот на карипском острву.

Истовремено је приморао кубанско руководство да седне за преговарачки сто.

Разговори са унуком Раула Kастра Раулом Гиљермом Родригезом завршили су се неуспехом, па се попут Мадура и Кастро старији суочио са америчком оптужницом.

Тужилац у Мајамију терети 95-годишњег Кастра да је пре три деценије наредио обарање две летелице у којима су погинули амерички држављани.

Истовремено, гомилање војника између обала Кубе и Флориде војну акцију чини све извеснијом.

Да ли се после готово седам деценија ближи крај кубанско-карипском комунизму или ће кубански режим још једном показати вештину преживљавања, појашњава за РТС директор Центра за америчке студије Универзитета у Хавани, професор Раул Родригез. 

Несташице струје, горива, лекова

У емисији "Свет.Уживо", професор Родригез је рекао да је живот на Куби данас тежи него пре годину дана, а да су несташице струје, горива, лекова и проблеми у функционисању јавних служби директна  последица појачаног америчког притиска на острво.

Говорећи о свакодневици на Куби, Родригез је навео да је посебан проблем прекид снабдевања горивом, које је годинама било кључно за функционисање привреде и јавних служби.

"Замислите земљу која има само осмину горива које јој је потребно. У протеклих пет месеци само је један танкер са нафтом ушао у кубанске луке, а Куби је потребно осам танкера месечно", рекао је Родригез.

Ипак, сматра да би било преурањено садашњу ситуацију назвати хуманитарном кризом.

"Постоје проблеми са здравством и свакодневним животом Кубанаца, али баш да то назовемо хуманитарном кризом било би мало претерано у овом тренутку", истакао је Родригез.

Упозорио је, међутим, да би наставак садашњих околности могао да доведе до озбиљнијих последица, укључујући и ризик од епидемија током предстојеће кишне сезоне.

"Још увек не постоји таква криза, али све иде у том смеру", рекао је Родригез.

Тешко је предвидети исход разговора Хаване и Вашингтона

Осврћући се на контакте Хаване и Вашингтона, Родригез је потврдио да разговори постоје, али је оценио да Сједињене Државе покушавају да кроз економски притисак и санкције приморају Кубу на уступке.

Према његовим речима, тешко је предвидети исход актуелних преговора, али је кубанска страна заинтересована за проналажење решења и излазак из кризе.

На питање о могућности америчке војне интервенције, Родригез сматра да појачано војно присуство САД у Карипском региону тренутно представља део шире стратегије притиска.

"Не треба да потценимо могућност оружане интервенције на Куби, али у овом тренутку, по мом мишљењу, то је пре свега део настојања да кубанска влада буде приморана на уступке", навео је професор.

Сличности и разлике са догађајима у Венецуели

Поредећи ситуацију на Куби са недавним догађајима у Венецуели, Родригез је оценио да постоје одређене сличности у методама политичког и економског притиска, али и важне разлике које такав сценарио на Куби чине знатно сложенијим.

На питање да ли је могућ сценарио сличан оном у Венецуели, професор Родригез каже да одређене сличности постоје.

"Ако погледамо шта се дешавало у Венецуели од септембра до јануара и оно чему сведочимо на Куби у последњих пет месеци, видећемо низ сличних елемената – повећано војно присуство у региону, јачање економских санкција и појачан економски притисак“, навео је Родригез.

Ипак, указује да постоје и важне разлике.

"Сада постоји оптужница против једног политичког лидера и то би, теоретски, могло да послужи као оправдање за војну операцију, као што је био случај у Венецуели. Међутим, Раул Кастро више није председник Кубе, а операција слична оној у Венецуели довела би до много више жртава и смртних случајева“, оценио је професор.

"Не видим да би Раул Кастро одустао. Отмице и операције какве су виђене у Венецуели не би имале исту сврху на Куби, јер овде не постоји други центар моћи или сектор власти који би могао да преузме управљање земљом“, истакао је Родригез.

На додатно питање да ли то значи да у Хавани не постоји фигура која би могла да преузме власт у случају драматичног политичког обрта, професор је кратко одговорио: "Да, тако је".