Палантир: Може ли Немачка без тог америчког софтвера

Око Палантира се мишљења већ дуго разилазе. У очима његових заговорника и противника, глобално тражени аналитички алати ове америчке компаније излистане на берзи или су чудесно оружје или ђавоља посла. У том контексту један медијски извештај изазива пажњу: према информацијама листа Зидиојче цајтунг (Süddeutsche Zeitung, SZ) те програма јавног сервиса NDR-а и WDR-а, Савезни завод за заштиту уставног поретка (BfV) наводно се одлучио против Палантира.

Званично нема ни потврде ни демантовања

Наводно је ова домаћа обавештајна служба уместо тога купила производ француске компаније ChapsVision. Међутим, за то нема званичне потврде – ни од софтверске компаније ни од BfV-а. Портпарол немачког Министарства унутрашњих послова рекао је да се Завод за заштиту уставног поретка начелно не изјашњава о обавештајним сазнањима или активностима.

Образложење: „То би могло представљати безбедносни проблем; омогућило би закључке о начину рада BfV-а. Не постоји фокус на одређеног произвођача.“

Софтвер за борбу против шпијунаже и тероризма

Која год компанија – била она из САД-а или Француске – добије или ће добити овај посао, о томе ће се одлучити на основу способности аналитичких алата. Заводу за заштиту уставног поретка потребни су такви снажни програми за борбу против шпијунаже и тероризма, као и за надзор свих облика политичког и верског екстремизма.

За све то немачка домаћа обавештајна служба, према речима њеног председника Синана Селена, жели да прошири „оквир алата". На томе инсистирају и друге безбедносне службе, пре свега Савезна обавештајна служба (БНД), задужена за спољну обавештајну делатност, те Савезни криминалистички завод (БКА).

Немачка влада планира законске реформе

Како би се прошириле техничке способности и оперативна овлашћења обавештајне службе, потребне су опсежне законске реформе. Савезна влада већ дуже ради на нацртима који потом морају бити упућени парламенту. Посланици у Бундестагу имају последњу реч.

Контроверзни су, између осталог, употреба вештачке интелигенције (АИ) и софтвера за препознавање лица. Опозициона странка Левица начелно одбацује такве планове. Портпаролка ове странке за унутрашњу политику, Клара Бингер, у разговору за Дојче веле истиче да је замењивање америчког француским софтвером заправо исти садржај, само друго паковање.

„Стварни проблем није порекло софтвера, него његова логика: аутоматизовано повезивање и профилисање огромних количина података од стране тајне службе.“ Бингер, позивајући се на одговарајуће смернице Савезног уставног суда, тражи јасне законске одредбе са уским границама и ефикасном контролом. „Иначе се крше основна права.“

Оно што се данас продаје као „дигитални суверенитет" сутра би могло постати алат ауторитарних снага, упозорава посланица Левице.

Успешна уставна тужба

Друштво за грађанске слободе (ГФФ) већ је више пута подносило тужбу због неограничене употребе Палантира у немачким безбедносним службама. Њихова уставна тужба против полицијског закона савезне покрајине Хесен била је успешна 2023. године. У суштини је тада забрањена аутоматска анализа података без конкретног повода.

Након тога закон је, додуше, реформисан, али према мишљењу ГФФ-а недовољно. Зато је ова организација 2024. поново поднела уставну тужбу. Годину касније уследила је још једна против савезне покрајине Баварске. О обе тужбе Савезни уставни суд тек треба да одлучи.

Критика нетранспарентности: „Ти алати су црне кутије"

Франциска Герлика правно координира судске поступке за ГФФ. Сматра исправним наводно одустајање Савезног завода за заштиту уставног поретка од употребе Палантира. Ову правницу изричито радује, како каже у интервјуу за Дојче веле, када немачке власти промишљају питање дигиталног суверенитета и проверавају могуће софтверске производе.

Али за све произвођаче важи исто, наглашава Герлик: „Ти алати су црне кутије. Не знамо како долазе до својих резултата. За нас је нетранспарентно шта све могу. Колико дубоко задиру у основна права?“

Због страха више не ићи на протесте?

„Без обзира на пружаоца софтвера, анализе података представљају озбиљно задирање у основна права“, појашњава стручњакиња ГФФ-а. Из података се може генерисати ново знање: генерисањем профила личности или проценом одређених ситуација помоћу вештачке интелигенције. „То је велики ризик, јер би људи због грешака или дискриминације могли постати мета властима.“

Аналитички алати могли би, осим тога, имати и застрашујући ефекат, упозорава Герлиц: „То може довести до тога да људи промене своје понашање из страха да ће завршити у базама података. То може значити да више неће ићи на одређене протесте. Или да радије више неће имати контакт са одређеним људима ако страхују да би их, на пример, могао надзирати Завод за заштиту уставног поретка.“

Шеф Палантира чуди се немачкој расправи

Критикама изложена америчка компанија Палантир за то време пажљиво прати расправу у Немачкој. Њен директор Алекс Карп у разговору за таблоид Билд чуди се комбинацији суздржаности и одбијања. Не разуме зашто се сматра да се може без експертизе његове компаније. Критике упућене Палантиру за њега звуче као да се говорило „о којекаквим враџбинама“.

Критичари попут холандског политиколога Каса Мудеа пак оптужују Палантир да тежи облику технофашизма. Повод за ту оптужбу је Карпова књига "The Technological Republic".

Муде ту књигу сматра манифестом који заговара свет под контролом надзорних компанија, са ауторитарним САД-ом на челу. Зато путем друштвене мреже "LinkedIn"  позива Европу да оконча сваку сарадњу са Палантиром .