Хоће ли Немачка депортовати и интегрисане Сиријце

Дана 20. марта, десет дана пре него што ће Фридрих Мерц и сиријски прелазни председник Ахмед ел Шара покренути питање повратка стотина хиљада Сиријаца, Басел Гавиш (31) добио је писмо Савезне канцеларије за миграције и избеглице. То је писмо од којег је Сиријац одувек страховао – његов захтев за добијањем азила се одбија, супсидијарна заштита се не одобрава, а Гавиш се позива да напусти Немачку у року од 30 дана.

"Био сам потпуно изненађен и сломљен", каже Гавиш за Дојче веле. "У Сирији сам био отет и бежао сам кроз неколико земаља. Нисам могао ни да замислим да ће мој захтев за азил бити одбијен".

Његова последња нада – тужба коју је поднео Савезном уставном суду у Карлсруеу.

Басел Гавиш говори готово савршен немачки после само две године у Немачкој, а његов живот је заправо пример потпуно успешне интеграције.

Школовани зубар тренутно се стручно усавршава код максилофацијалног хирурга у јужнонемачком градићу Бил, који би га радо запослио. Осим тога, волонтира као преводилац за Црвени крст, па чак и за Савезну полицију – на арапском, енглеском и турском језику.

"Ово је моја земља. Говорим језик и желим да останем. Немачка ми је пре две године дала кров над главом и пружила подршку. За то имам велико поштовање и желим нешто да вратим тој земљи", каже Гавиш.

"Баке против десничара" протестују против депортације

Сиријац притом има подршку иницијативе "Баке против десничара" која је прикупила је готово 30.000 потписа за петицију "Басел мора да остане!". Циљ је двоструко више потписа, каже Нађа Глат за Дојче веле, која је покренула акцију.

"Зуботехничко и стоматолошко особље је дефицитарно занимање у Немачкој. Депортацију таквих људи нико не разуме. То је потпуно лудило и слепи активизам. Басел Гавиш од самог почетка покушава да се што боље интегрише у Немачку. Његова једина жеља је да овде пронађе своје место и ради као зубар или хирург", наводи Глатова.

Влада жели да подстакне више Сиријаца на повратак

Да ли Гавиш већ припада оној групи од 80 одсто Сиријаца који би у наредне три године требало да напусте Немачку како би помогли у обнови своје домовине? У ствари, ни савезни канцелар Фридрих Мерц ни сиријски прелазни председник Ахмед ел Шара нису желели да тај проценат тумаче тако дословно.

Али политички правац је јасан – демохришћанско-социјалдемократска влада жели да подстакне велики део од готово 950.000 Сиријаца у Немачкој да се врати у домовину.

"Депортовати људе који су одлично интегрисани и које је лако пронаћи – на пример на радном месту – можда није нужно оно што се жели, али је најлакше спровести. Јер људи који раде све како треба, који су регистровани, имају посао и можда чак децу у школи, наравно остављају велики административни траг за собом. Зна се где живе, зна се куда се свакодневно крећу, па су и на послу лако доступни", каже Мари Валтер-Франке за Дојче веле.

Проблем стручних кадрова – долазе, али не остају

Мари Валтер-Франке ради у Стручном савету за интеграцију и миграције (СВР), а њена ужа област су натурализација и интеграција избеглица. У истраживачком пројекту последњих година водила је интервјуе са десетинама избеглица из Сирије, као и након пада Асадовог режима.

Нико од њих не жели да се врати због нестабилне и несигурне ситуације и катастрофалних животних услова – иако је Фридрих Мерц недавно нагласио да би се већина Сиријаца радо вратила како би помогла обнови своје домовине.

Стручњакиња за миграције веома критички гледа на најновију дебату о Сирији. "Смета ми тај основни тон који свим странцима поручује – овде нисте добродошли", истиче она.

Немачка је много учинила када је реч о споразумима о миграцији, пројектима за обуку стручних кадрова у иностранству, као и регрутовању за студије и рад.

"Али имамо велики проблем да те људе и трајно задржимо. А то се не поправља оваквим изјавама које се ослањају само на повратак и депортације", додаје Валтер-Франке.

Млади Сиријци као потенцијал за тржиште рада

Мари Валтер-Франке зато захтева другачији приступ –више особља у канцеларијама за странце и на судовима, како Сиријци не би морали толико дуго да чекају на дозволе боравка, као и могућност да посећују Сирију у оквиру извидничких путовања, без угрожавања боравишне дозволе у Немачкој.

Захтева и јасне перспективе за предузећа и избеглице да могу да остану и после завршетка школовања – као у случају Басела Гавиша и ординације у којој ради.

Пре свега, влада би требало да препозна велики потенцијал који долази са сиријским усељеништвом.

"Не сме се заборавити ни да је трећина Сиријаца у Немачкој малолетна и иде у школу. То је више од 200.000 људи који ће у наредним годинама бити доступни тржишту рада, који савршено говоре немачки, одрасли су овде и неће имати исте препреке као њихови родитељи када је реч о језику, квалификацијама и признавању диплома", закључује Мари Валтер-Франке.