САД траже прелете војних авиона преко Индонезије – нови притисак у Индо-Пацифику

У Југоисточној Азији, у склопу контроверзи везаних за израелско-америчку агресију против Ирана, ових дана пламти информативни пожар геополитичке природе. Наиме, на површину је избила чињеница да су Сједињене Америчке Државе у фебруару од владе у Џакарти затражиле потписивање војног споразума који би америчким борбеним авионима омогућио слободне прелете преко индонежанске територије.

То би Американцима омогућило да лакше контролишу и по сопственој жељи прекину снабдевање Народне Републике Кине нафтом, природним гасом и другим сировинама из Персијског залива и Африке. Ово посебно привлачи пажњу у контексту скорашњих војних напада Вашингтона на Венецуелу и Иран, који су велики снабдевачи Кине нафтом.

Такође, амерички војни авиони распоређени у базама у Аустралији, са једне стране, и на Филипинима, у Јапану и Републици Кореји, са друге стране, имали би осетно лакши и краћи пут између тих упоришта. То би војскама САД и њених војнополитичких савезника у региону олакшало надзор Јужног кинеског мора.

Споразум или нацрт споразума?

Реч је о споразуму који би, по извештавању азијских медија, америчким летелицама дозволио слободно деловање у индонежанском ваздушном простору у случају политичких криза, елементарних непогода и заједничких војних вежби.

Он је дошао у фокус азијских медија непосредно пред склапање договора о заједничкој војној обуци, вежбама и јачању капацитета армија две земље, који су у Вашингтону 13. априла својим потписима оверили амерички министар рата Пит Хегсет и индонежански министар одбране Сјафри Сјамседин.

Индонежанско министарство одбране, како јављају азијски медији, у свом саопштењу је признало да постоји идеја о дозвољавању прелета америчким ваздухопловима. Међутим, истакнуто је да је реч о нацрту споразума, односно необавезујућем меморандуму о разумевању који су понудили Американци. Тај документ се и даље разматра и одвојен је од споразума који су потписали Хегсет и Сјамседин.

Бројне критике

Склапање војних споразума, укључујући онај о прелетима, наводно је предложено током састанка америчког председника Доналда Трампа и његовог индонежанског колеге Прабовоа Субијанта у другој половини фебруара, током инаугуралне седнице Трамповог пандана Уједињеним нацијама – Одбора за мир.

Индонежански аналитичари оцењују да је председник Субијанто, који је и сам по професији војник, склон продубљивању војне сарадње са САД.

Индонежанска јавност, међутим, прилично је хладно и критички примила извештаје о могућем склапању војног споразума са САД у вези коришћења ваздушног простора. Многи политиколози у тој острвској земљи на екватору истичу да би такав споразум могао довести до погоршања односа са Кином и Индонезију у будућности учинити потенцијалним поприштем сукоба између великих сила.

Једна од основних критика јесте да би споразум еродирао суверенитет Индонезије. Постоје и они који истичу да, док су предности таквог договора за САД очигледне, није јасно шта би Џакарта њиме могла да добије.

И у редовима индонежанске владе, чини се, дошло је до разилажења. Хонгконшки лист Саут чајна морнинг пост, рецимо, пише да је Министарство иностраних послова Индонезије послало допис Министарству одбране у којем га упозорава да би давање слободног коришћења ваздушног простора САД под разним изговорима довело у питање суверенитет и потенцијално увукло земљу у оружани конфликт са другим државама.

Тај медиј преноси и речи индонежанског адмирала Јуда Маргона, који је у својству команданта оружаних снага 2023. године у парламенту изјавио да су америчке снаге те које најчешће крше ваздушни простор Индонезије у настојању да надзиру Јужно кинеско море, где се сукобљавају Вашингтон и Пекинг.

Чуђење у Азији

Оно што изазива чуђење у азијској јавности јесте чињеница да је Индонезија историјски једна од држава са наглашеном политиком несврстаности, као и да је реч о већински муслиманској земљи. Ипак, идеја о војним споразумима са САД појавила се у тренутку појачаног притиска на Палестинце у Гази и на Западној обали, као и припрема за нападе на Иран.

Ипак, многи спекулишу да је председник Субијанто прихватио разматрање понуде Вашингтона како би издејствовао смањење Трампових тарифа. Амерички председник је Индонезији прошле године најпре запретио царинама од 32 одсто, да би их касније смањио на 19. Ипак, та стопа и даље је висока, имајући у виду да је индонежанска роба, попут одеће, намештаја и производа од гуме, раније била извозена у САД без царинских оптерећења.

Обим трговинске размене између две земље у 2024. години, пре увођења царина, износио је 43 милијарде долара.

Индијски медији као првобитни извор информације

Интересантно је да су се детаљи о евентуалном војном коришћењу индонежанског ваздушног простора од стране САД први пут појавили у индијским медијима, тачније у листу Сундау гардијан из Њу Делхија.

Ту чињеницу поједини азијски медији тумаче као намерно цурење информација, односно као свестан потез анонимних службеника индонежанске владе.

Други сматрају да је реч о интересу Њу Делхија, који има војна утврђења на Андаманским и Никобарским острвима у Индијском океану, недалеко од Мореуза Малака.

Наводно, Индија не жели да контролу над тим важним морским путем у већој мери препусти Вашингтону, иако је део Квадрилатералног форума за безбедност, чији су чланови САД, Аустралија и Јапан, а који за циљ има, између осталог, парирање деловању кинеске морнарице у региону Индо-Пацифик.