Клинч у Персијском заливу – ко може дуже да издржи

Одлука Вашингтона да затвори један од најважнијих светских енергетских коридора представља нови тест издржљивости за сукобљене стране, али и за цео свет који са неверицом гледа раст цена сирове нафте и гаса.

Душко Томић, професор на америчком факултету за безбедност у Дубаију, рекао је у Таковској 10 да поводом ситуације у Уједињеним Арапским Емиратима уопште није забринут. Каже да су Емирати веома добро позиционирали своје одбрамбене активности и да поседују значне резерве које могу да превазиђу сваку врсту економских проблема.

"Они нису директно угрожени у оној мери колико су други", рекао је Томић.

Када је реч о свакодневном животу током рата са Ираном, Томић каже да се све активности у Уједињеним Арапским Емиратима одвијају нормално.

"Ако ме питате ко је претрпео одређену врсту штете, то је туризам, али то се односи само на емират Дубаија и држава је предузела одређене мере да се то компензује и да се обнове одређене активности и да, чим ово престане, поново почну са тим активностима", наводи Томић.

Додаје да у овом тренутку не би волео да живи у Кувајту и Бахреину, јер су те земље претрпеле доста штете.

Енергетска блокада и преговори под притиском

Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, на питање о последицама америчке контраблокаде одговара да петина светских енергената пролази кроз Ормуски мореуз, због чега цене расту, а несташице су видљиве свуда.

"Важно је да блокада траје што краће да би се успоставила нормална комуникација и да би енергенти стигли до својих одредишта. Што краће буде трајала криза, то боље", наводи Јоксимовићева.

Истиче да су се данас десили доста битни преговори у Сједињеним Државама између Израела и Либана, први пут после 40 година. Постоје, додаје, охрабрујуће вести да и Израел и Либан желе да се ослободе Хезболаха у региону, што би био значајан корак ка окончању ситуације у којој се налазе земље у Заливу.

Војни аспект и ситуација у Либану

Момир Турудић, новинар РТС-а и уредник портала "Око", сматра да је Израел невољно пристао на прекид ватре са Ираном, али је у Либану већ сутрадан показао шта мисли о том примирју. Подсетио је на најаву Израела да у Либану иде до краја, до коначног обрачуна са Хезболахом.

"Хезболах, са друге стране, не признаје те преговоре нити жели да разговара о прекиду ватре, али ни Израел не жели да преговара са Хезболахом. То што либанска влада јако дуго већ говори да би Хезболах требало да положи оружје, у пракси не значи ништа. Либанска војска је веома слаба, слабија војно и од Хезболаха", наводи Турудић.

Србољуб Пеовић, истраживач-сарадник Института за европске студије, говорећи о могућностима за успостављање мира у Ирану, истиче да је обема странама битно да се рат заврши.

"Сједињене Државе настоје да потраже излазну стратегију из овог сукоба и да на неки начин прогласе победу. Са друге стране, Иран је претрпео велику штету. Иранска влада је објавила да су штете у износу од око 270 милијарди долара", наводи Пеовић.

Главни проблем је, према његовој оцени, то што обе стране излазе са максималистичким захтевима.

Сматра да Иран жели да одужи сукоб, јер је временски прозор у којем Доналд Трамп може да делује ограничен.

Улога великих сила и "тројни договор"

На питање да ли блокада и контраблокада значе директан сукоб на мору, Душко Томић наглашава присуство носача авиона "Абрахам Линколн" са јаком флотилом.

"Овде се долази до такозване контраблокаде коју спроводе поморске снаге Сједињених Америчких Држава. Првенствено је ту укључен 'Абрахам Линколн' са пратећим разарачима и они врше ту формалну блокаду."

Томић истиче да САД имају снажну флотилу способну за јаке ударе по Ирану, са капацитетом од 600 до 800 крстарећих ракета типа "томахавк". Додаје да Иран користи кинески систем навођења за своје ракете и да је у фебруару изводио вежбе са Русијом и Кином. Сматра да се криза не може завршити без "тројног договора" Кине, Русије и САД.

Јоксимовићева додаје да Русија пружа Ирану обавештајне податке, док из стижу и подаци о достави противракетне заштите из Кине.

"Што се тиче Европе, Европа није била обавештена о нападу на Иран. Трамп је, пошто је напад већ извршен, тражио подршку на различите начине од различитих земаља", подсећа Јоксимовићева, напомињући да је премијер Стармер поручио да Британија неће учествовати у блокади, док су се неки лидери попут Ђорђе Мелони и папе Лава XIV нашли у директном сукобу са Трампом.

Шта доноси наредних 48 сати

Пеовић указује да се са Трампом никада не зна, јер стара дипломатска правила више не важе.

"Међутим, не бих очекивао неке драматичне промене. На првом месту, нисам имао неке велике наде ни за ове преговоре који су се водили у Исламабаду. Када погледате предисторију ових догађаја, ако погледате нуклеарни споразум који је био склопљен - он је склапан директно две године. Дакле, било је тешко очекивати да ће се решити нешто у неколико сати што није могло да се реши годинама уназад", наводи Пеовић.

Додаје да је тренутно актуелнија битка на југоистоку Либана, која ће бити пресудна за исход либанско-израелских преговора.

Кина између нафте и војне моћи

На питање да ли би Кина била спремна да брани велике количине нафте које из Ирана иду ка њој, Душко Томић наводи да Пекинг тренутно енергенте добија из Русије, Узбекистана, Казахстана, Азербејџана и других земаља. Ипак, дугорочна слика је другачија.

"Треће резерве нафте и гаса се налазе у Ирану. Тај гас и та нафта су неопходни за просперитет и за развој Кине", наводи Томић.

Упркос стратешком значају, сматра да Пекинг у овом тренутку неће улазити у отворени сукоб, јер војно још увек не може да парира Сједињеним Америчким Државама.

Александра Јоксимовић додаје да су Кинези тренутно веома одмерени, јер очекују посету Доналда Трампа.

Трампов рејтинг и страх од импичмента

Јоксимовићева истиче да Трампу никако не одговара да се сукоб продужи бесконачно, јер га ове године очекују избори за Конгрес.

"Уобичајено је да председник на тим изборима изгуби, али у овом тренутку Трампов рејтинг је нижи него што је уобичајено за ову фазу његовог мандата", оцењује Јоксимовићева.

Сматра да би губитак већине у Конгресу могао бити погубан за председника.

"Он сматра да ако не буде освојио већину у Конгресу да може да буде изложен покретању процедуре импичмента", наводи Јоксимовићева.

Ирански адути - пољопривреда и сива економија

Србољуб Пеовић анализира колико дуго Техеран може да издржи ратно стање. Према његовим речима, снабдевање храном није проблем, због високог степена самосталности у пољопривреди, али кључ опстанка лежи у неформалним путевима трговине.

"Јако је битно напоменути да Иран има развијене канале сиве економије. Причамо о Средњој Азији, причамо о Пакистану, причамо о Турској", наводи Пеовић и додаје да Техеран може прилично дуго да издржи ову ситуацију.

Специфичност иранског друштва и привреде такође игра велику улогу у отпорности на санкције и разарања.

"Више од половине становништва у Ирану је самозапослено. Чак и у случају овако великих трагедија и уништења, нећете доћи у ситуацију да вам велики део становништва нема посао. У Ирану живот тече како-тако нормално, тако да не бих очекивао колапс", закључује Пеовић.