Фелдмаршал мири Америку и Иран, када хотел у Њујорку мења геополитику

Пројектили који су данима падали по бази Ел Удеид и рафинерији Рас Лануф, разарали су, један по један, катарски престиж у међународној дипломатији, све док списак мета у Дохи, који је у понедељак објавила иранска Револуционарна гарда, није потпуно избрисао могућност ове државе да посредује у сукобу у Персијском заливу.

На тренутак, чинило се да би на место Катарана могле да утрче дипломате из Омана, али су их после неколико неуспешних покушаја, растерале детонације бомби, које су, у знак одмазде, падале по оманским нафтним постројењима.

Гледајући како дипломатије малих држава полако тону у таласе Персијског залива, у први план покушаја да се некако заузда конфликт између Америке, Израела и Ирана, изгурао се мање или више очекивано командант пакистанске војске, фелдмаршал Асим Мунир.

Као миљеник Доналда Трампа, Мунир је последњих седмица ускочио у први план светске дипломатије покушавајући да, шармирајући председника САД, искористи утицај Исламабада у исламском свету и испослује прекид ватре у сукобу који прети да озбиљно уназади светску економију.

Трампов омиљени фелдмаршал

"Мој омиљени фелдмаршал", "велики ратник", "веома важан човек" или "изузетно људско биће", како га од уласка у Белу кућу назива Доналд Трамп, пакистански фелдмаршал најозбиљније рачуна да би га углед у муслиманском свету и наклоност америчког председника могле претворити у миротворца.

У Техерану, рачуна, слушаће га пажљивије него Катаране и дипломате из Омана јер на пакистанској територији нема америчких војних база и јер петину становништва те државе чине шиити.

Пакистанци су се у сукобе умешали недуго пошто су прве америчке и израелске бомбе почеле да падају по Техерану, преносећи тамошњим властима, у случајевима када би Трамп запостављао друштвене мреже, захтеве Вашингтона за прекид непријатељстава.

Временом, Мунир је понудио Исламабад као место на којем би се састале иранске и америчке дипломате, користећи положај "најмоћније особе у Пакистану", пријатеља Техерана и миљеника Вашингтона.

На тај начин, Мунир је заменио индијског премијера Нарендру Модија, чији су односи са Трампом драматично захладнели у односу на први мандат председник САД, понајвише због чињенице да су власти у Њу Делхију одбацује америчко посредовање у решавању кратког рата Индије и Пакистана прошле године.

Рат који је променио односе

Пакистанци, који су за владавине администрације Џозефа Бајдена због Индије били скрајнути са листе значајних партнера Америке у процесу зауздавања кинеског утицаја, уочили су у Модијевом одбијању озбиљну шансу и оберучке прихватили Трампово посредовање.

Светски миротворац, како су Трампа називали Пакистанци, одмах је постао кандидат Исламабада за Нобелову награду за мир, а Мунир га је, током сусрета, засипао комплиментима, хвалећи га како је спасио милионе живота.

Трамп није добио награду коју је силно желео, али је Пакистан истиснуо Индију са места кључног партнера Вашингтона, што је у месецима који су уследили, охрабрило и Мунира, али и остатак власти у Исламабаду да се прихвате улоге посредника и покушају да зауставе рат против Ирана.

Мунир, који је после рата са Индијом, приграбио статус националног хероја и победника који је, истовремено, спасио Пакистан и учврстио сопствени утицај.

Убрзо, унапређен је у чин фелдмаршала, другог у историји Пакистана, што му је омогућило апсолутну контролу над оружаним снагама и стварање имиџа о лидеру муслиманског света.

Споразуми, улагања и хотел у Њујорку

Додатни утицај Пакистана представља споразум о одбрани између Саудијске Арабије и Пакистана, који суштински претпоставља да ће Исламабад ускочити у помоћ уколико се ова држава нађе на мети напада. Споразум је, пре свега, заснован на потенцијалној опасности од напада Израела.

Саудијци су се, од почетка рата, нашли на мети неколико стотина иранских ракета и дронова, при чему је у бази Принц Султан уништен амерички "авакс", док су погођена нафтна постројења Рас Тенура и Шајбах.

Ни власти у Ријаду, али ни Пакистанци, после тих напада нису помињали споразум о заједничкој одбрани, први због жеље да се мир врати у подручје Персијског залива, а други јер су у великој мери зависни од саудијских донација.

У том светлу, сматрају западне дипломате, Пакистан је животно заинтересован да се сукоби што пре окончају, због чега је, наводно, Трампу показао ковчег пун ретких минерала, који су, раније, разбуктавали машту америчког председника на Гренланду и у Украјини.

Широки наступ Пакистана укључује и улогу Трамповог преговарача Стива Виткофа у обнављању оронулог њујоршког хотела "Рузвелт", који је у власништву Пакистана. Средином фебруара, потписан је уговор којим ће Вашингтон и Исламабад заједнички обновити ово, милијарду долара вредно здање. Пакистанци су, додатно, предали Американцима једног од лидера Исламске државе и учланили се у Одбор за мир.