Сенка Ирана над Либијом, или зашто јагањци не преговарају са вуковима

Медитеранска струја данима је вукла тешко оштећени руски танкер ка обалама Либије, пошто га је посада напустила, после експлозије за коју Москва криви Украјину. Две велике рупе од експлозија зјапиле су на обе стране трупа, док је товар течног гаса, уместо у Египту сасвим лагано клизио ка Либији.

Упоредо са позивом великог муфтије, руски танкер први је знак да се последице ратова из Украјине и околине Ирана полако шире и на најнестабилнију државу Средоземља, безнадежно подељену на две владе и безброј локалних милиција.

"Велике силе морају да плате цену... Подршка осталим муслиманима је наша верска дужност", убеђивао је следбенике муфтија, који је у први план либијске политике избио истовременим отпором идеји о успостављању Исламске државе и називајући некадашњег либијског лидера Моамера ел Гадафија "неверником".

Либија 2011. и Иран 2026. године

Муфтијине речи, како се чини, једнако се односе на нападе на Иран и на ваздушне ударе којима је НАТО 2011. године задао коначни ударац Гадафијевој вишедеценијској доминацији. Иако је овај верски лидери био задрти противник либијског лидера, популарност му је падала сразмерно броју фатви којима је осуђивао употребу кредитних картица, бракове са странцима или допуштање непокривеним женама да предају у школама.

Тек повремено, број присталица му је растао, понајвише захваљујући акцијама Израелаца против Палестинаца у Појасу Газе, које је називао "ционистичким машинама за убијање", док је лидере арапских земаља критиковао због испорука горива Израелу.

Дубоке поделе изазивао је и нападима на "шефа источне Либије" Калифу Хафтара позивајући ривалске фракције на марш на Тобрук и уништење Хафтарове војске. Британија, у којој се лечио, покренула је истрагу због наводних ратних злочина, али је Ел Гаријани побегао у Катар и затим у Турску.

Ипак, његове речи "подршка осталим муслиманима је наша верска дужност" показатељ су мере до којих је раздор између "његових" сунита и шиита чији је центар у Ирану пао у други план усред америчко-израелске акције, према којој је, сада, усмерен гро мржње исламског света.

Сунити и шити уједињени у мржњи према Америци и Израелу

Према истраживањима јавног мнења у неколико западноевропских држава, тамошњи сунити од почетка рата имају много наклоњенији став према шиитским властима Ирана, него према сунитској Саудијској Арабији или Уједињеним Арапским Емиратима.

Таквом ставу сунитског дела исламског света допринела је подршка Муслиманског братства властима у Техерану, при чему су историјске верске разлике две стране остављене по страни зарад виших циљева.

Муфтијин позив на солидарност, међутим, није навео Либијце да се пријаве за ратовање против Америке и Израела, махом јер је последња таква авантура, током Јомкипурског рата 1973. године завршила прилично неславно.

Моамер ел Гадафи је, тада, у Египат послао оклопне јединице и две ескадриле "миража", што је Либију коштало око милијарду долара. Либијска експедиција, чији је један од команданата био тада млади Калифа Хафтар, никада није стигла до линије фронта, јер се сукобила са Египћанима много пре него што су дошли у домет израелског оружја.

Лавови или јагањци

Много година касније, после заточеништва у Гадафијевом затвору и изгнанства недалеко од седишта Централне обавештајне агенције у Ленглију, Хафтар се на велика врата вратио у Либију и постао један од кључних лидера подељене државе.

Осим Американаца, након пада Гадафијевог режима, Хафтара су помагали Русија, Египат, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

Либија се, као држава, практично распала паралелно са падом режима Моамера Гадафија 2011. године. Од тада, земља је подељена на западни део који води влада у Триполију и Хафтаров исток. Надаље, Либију тероришу и десетине локалних милиција.

Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.

Последњи важни Гадафи, син Моамеров Сеиф ел Ислам, или "Мач ислама", убијен је почетком фебруара у нападу маскираних војника на кућу у Зинтану у којој се крио.

Недуго после почетка напада на Иран, његова сестра Ајша Гадафи упозорила је власти у Техерану да не верују Американцима, објашњавајући да је "циљ Вашингтона да ослаби блискоисточне земље и остави их у развалинама".

"Преговори са вуковима (Америком и Израелом) неће спасити јагње (Иран)", упозорила је Ајша Гадафи.