Ирански амбасадор у Србији: Од обмане до агресије – скривени циљеви недавног рата против Ирана

Ујутро у суботу, 28. фебруара 2026. године, поновио се сценарио од 13. јуна 2025. године. Док је Иран био усред преговора са САД, Американци су поново, издајући дипломатски сто и у сарадњи са Израелом, циљали Иран ракетним и ваздушним нападима и мученички убили врховног вођу Исламске Револуције, бројне војне команданте и невине људе ове земље.

Прецизно планирање ове операције указивало је чињеницу да су Американци лажно користили преговарачки сто као покриће за обману. Док је Трамп тврдио да је уништио све иранске нуклеарне капацитете у претходном нападу, амерички председник, завођен од стране премијера израелског режима, поново је ушао у рат са непоколебљивим и чврстим народом Ирана, са једним проглашеним циљем да се спречи да се Иран наводно домогне нуклеарног оружја.

Ако мало дубље посматрамо, морамо одбацити апсурдне и неосноване Трампове тврдње. У ствари, треба рећи да ова агресија није била због нуклеарних питања, већ је њена сврха била спровођење главних геополитичких циљева у региону, укључујући рушење независног суверенитета Ирана у региону Западне Азије, доминацију над природним и енергетским ресурсима Ирана и утабавање пута експанзионизма Израела на Блиском истоку.

Другим речима, нуклеарни програм је био само обмана. У том смислу, вредне су пажње изјаве званичника Беле куће, укључујући извршног директора Енергетског савета Трампове администрације, који је званично рекао да је циљ САД био да преузму потпуну контролу над иранским резервама нафте. Ове изјаве показују да Трампов рат против Ирана није нуклеарно питање, већ нафтно. Циљ америчко-британског пуча 1953. године против Мосадекове владе у Ирану био је и осигуравање контроле над ценом иранске нафте. Шири циљ САД је такође контрола енергетских ресурса у региону Персијског залива како би деловали као полуга за обуздавање Кине; као што је био случај са Венецуелом.

Што се тиче подршке Израела, морам рећи и да САД не желе да било која земља спречи Израел да оствари своју опсежну окупацију региона. Тако су 2006. године представили план за нови Блиски исток којим би се поделиле све земље у региону, што је пропало. У наредним годинама, укључујући и формирање ИСИС-а, што су и признали, следили су исти план и циљали Сирију, Ирак и Либан, али и даље нису успели.

Разлог њиховог неуспеха био је отпор Ирана и неких земаља региона тероризму. У ствари, Иран није дозволио да се регион и његове земље поделе. Стога, сада Сједињене Државе желе да промене ирански режим као увод у дезинтеграцију и распарчавање Ирана, како би и друге земље које оне желе, доспеле у исту ситуацију и Израелу била дата права прилика да оствари своје експанзионистичке циљеве.

Зато је Израел сада преузео кормило Трампове спољне политике како би постигао сопствене циљеве крвљу америчких војника и новцем америчких пореских обвезника. Трамп, преварен од стране Нетанјахуа, мислио је да може да сруши ирански режим ударом на Иран у року од 24 сата, а затим да започне поделу земеље. Тежио је да шокира ирански народ како би могао да искористи шок да растргне Иран на комаде, што је Трамп признао у твиту 7. марта.

Наравно, ово није ништа ново. Сједињене Државе и њихови председници теже таквом циљу више од четири деценије. Али Трампа, без обзира на све своје тврдње да је веома вешт и способан, преварио је Нетанјаху. Човек који је тврдио да је "Америка на првом месту“, сада се креће у правцу "Израел на првом месту“ и коштао је Сједињене Државе више од 100 милијарди долара. Амерички народ је гласао за Трампа да оконча скупе америчке сукобе на Блиском истоку, јер је обећао да неће поново ратовати. Али, поништавајући своја обећања, сада је америчком народу представио владу коју је Нетанјаху, након деценија неуспешних покушаја, коначно успео да превари да се бори у име Израела. Овај рат је рат по избору, који је покренуо мали круг оних који верују у "Израел на првом месту“ и немају никакве везе са Америком.

Њихове погрешне процене у атентату на врховног вођу Ирана, ајатолаха Хамнеија, оставиле су Америци тамну мрљу у историји, чије ће последице дуго прогањати Америку. Најважнији проблем Америке је што не познаје начин размишљања и културу народа Западне Азије, посебно Ирана.

Трамп је мислио да се оно што је урадио у Венецуели може поновити у Ирану, док у Ирану преовладава другачији начин размишљања. Трамп, који се представља као паметан и проницљив, како би избегао проблеме са случајем Епстин, на веома лош начин је преварен од стране Нетанјахуа и упао је у замку из које је излаз постао веома тежак, и зато чини злочине.

Сада је Америка у потпуности одговорна за крвопролиће. Моћне оружане снаге Ирана, које се дуго припремају за овај рат, сада ће показати да, ко год жели да настави овај рат, увукао је себе у велику мочвару. Рат је био избор Америке, а не Ирана. Зато су Сједињене Америчке Државе и ционистички режим заједно извршили кукавички атентат на Врховног вођу Револуције, убили велики број грађана и студената, и напали болнице, џамије, спортске објекте, седиште дипломатске полиције, сервисне центре, домове људи, канцеларије и цивилне организације, што је јасно кршење Повеље Уједињених нација и основних принципа међународног права.

Међутим, Исламска Република Иран, ослањајући се на своје одбрамбене капацитете и уз подршку иранског народа, више неће прихватати никакве преговоре са Сједињеним Државама и браниће национални суверенитет и територијални интегритет земље у оквиру свог урођеног права на легитимну одбрану и одлучно ће одговорити на сваки чин агресије.

Овде је неопходно нагласити да је Исламска Република Иран нема непријатељства ни према једном од својих суседних земаља и посвећен је политици добросуседства и пријатељства са овим земљама, али жалимо што се војне и шпијунске базе Сједињених Држава и Израела, које су извршиле агресију на Иран, налазе у овим земљама, и из ових база, Сједињене Државе и Израел, користећи небо или мора ових земаља, извршили су бруталан напад на муслиманску земљу и масакрирали муслимане током месеца Рамазана.

Стога ће одговор Ирана на ове агресије и завере бити базе и објекти Сједињених Држава и Израела, а не територија земаља региона. Нажалост, амерички агресори циљају невину децу и цивиле са територије арапских земаља пријатеља Ирана, а одговор Ирана ће несумњиво бити усмерен на базе и објекте Сједињених Америчких Држава.

Сада, више од недељу дана након почетка заједничке агресије Сједињених Држава и лажног израелског режима против Ирана, Американци и Израелци, који нису мислили да ће овај рат трајати дуже од два дана, починили су још један опасан чин нападајући постројења за десалинизацију воде на острву Кешм, починивши очигледан и очајан злочин, пореметивши снабдевање водом у 30 села.

Циљање виталне иранске инфраструктуре је веома опасан чин који ће имати тешке последице. Сједињене Државе су те које су покренуле такву праксу, а не Иран. Вреди напоменути да је господин др Пезешкијан, уважени председник Ирана, истакао своју спремност да смањи тензије у региону, јер је Иран показао сталну храброст да смањи тензије, под условом да се ваздушни простор, копнена и водена територија иранских суседа не користе за напад на ирански народ, али је и овај приступ уништен због Трамповог погрешног схватања иранских способности, воље и намера. Стога још једном наглашавам да ће одговорност за било какву ескалацију акција Ирана у остваривању његовог права на самоодбрану директно бити на влади Сједињених Држава.

Читаоцима би могло бити занимљиво да знају да је Национални обавештајни савет Трампове администрације, који повезује 18 америчких обавештајних агенција, закључио да рат против Ирана неће имати никакав крај, осим неуспеха. То је упркос чињеници да је ирански министар спољних послова др Аракчи упозорио Трампове изасланике у преговорима да рат неће побољшати њихову преговарачку позицију. Међутим, очигледно, ова упозорења нису пренета Трампу, а Нетанјаху и други непоштени Трампови саветници су му лагали, и он је такође упао у замку.

На крају, наглашавам да је овај рат наметнут нама и региону, али ми се легитимно бранимо и дефинитивно ћемо агресорима одржати тешку лекцију.