Није руски, јесте амерички – Европа у новој гасној клопци

Пре једва пет година, више од половине гаса који се трошио у Европи стизало је из Русије, махом гасоводима. Но, Москва је покренула тоталну офанзиву на Украјину и у европским престоницама су ионако хтели да из Русије увозе што мање.

Убрзо су, како се сматра, украјински диверзанти уништили и Северни ток па је тај пут гаса физички затворен.

Но, да ли Европа, ослобођена гасне зависности од Русије, сада срља у нову зависност? Јер, данас појачано стиже течни гас (ЛНГ), а чак 57 одсто увоза тог енергента долази из САД. Процењује се да ће удео нарасти на читавих 80 одсто до 2030. године.

Сједињене Државе иначе до 2016. нису уопште извозиле гас, а данас су највећи светски извозник ЛНГ-а.

Ускоро и кроз Грчку

Амерички Институт за економију енергетике и финансијску анализу (ИЕЕФА), који се залаже за прелазак на обновљиве изворе енергије, тврди у једном извештају да Европска унија подрива сопствени план донет 2022. године. Идеја тог плана била је „уштеда енергије, диверзификација извора и убрзање преласка на чисту енергију“.

Додуше, тим плановима је гас допуштен као енергент „чистији“ од рецимо угља или мазута. Али, у рачуницу улази и то што је амерички течни гас битно скупљи од руског.

"Амерички ЛНГ је најскупљи за потрошаче у ЕУ, али европске компаније само потписују нове уговоре", каже Ана Марија Џејлер-Макаревиц, аналитичарка ИЕЕФА за европску енергетику и ауторка извештаја.

Међу уговорима је и онај који је потписао нови грчки конзорцијум Atlantic-See LNG за увоз америчког гаса. Он ће даље ићи вертикалним гасоводом кроз Бугарску и Румунију, потенцијално до Украјине.

И Србија је изразила жељу за течним гасом који улази у Европу преко грчког Александруполиса.

Грци се кроз седам дана састају са америчком страном, са идејом да у наредне две деценије добијају 15 милијарди кубика гаса годишње. Поређења рада, цела српска потрошња гаса је три милијарде кубних метара.

Са истим америчким добављачем, Вентуре Глобал, уговор од 2023. уговор има и немачка фирма Securing Energy for Europe. Она је заправо наследница национализованог Газпромовог огранка за Немачку. Немци по том уговору увозе 2,25 милиона тона течног гаса годишње у наредне две деценије, из погона у Луизијани.

Трамп себе хвали

Амерички председник Доналд Трамп хвалио је сам себе и успех на путу "енергетске доминације" САД. У јулу прошле године, претњама царинама испословао је дил са Бриселом којим би се ЕУ обавезала да годишње пазари америчке енергенте за 750 милијарди долара.

"Тај споразум је ставио Европу под притисак да купује више америчке енергије“, каже Џејлер-Макаревиц. Ако споразум почне да се спроводи, додаје, настаће „високоризична геополитичка зависност" од америчког ЛНГ-а.

У извештају ИЕЕФА пише: "Дил практично везује снабдевање ЕУ енергентима за једног продавца, ризикујући енергетску безбедност и подривајући планове да се смањи употреба гаса".

Заправо, потражња за америчким гасом ће се изгледа само повећавати с обзиром да ЕУ планира да од краја 2027. године сасвим забрани увоз руског гаса. Мађарска, једна од чланица које још увозе руске енергенте, покреће правне кораке против тога.

"Диверзификација не може значити да се један доминантни добављач замени другим", навео је почетком година Рафеле Пирија из берлинског Еколошког института. Како је додао, Европи треба боља стратегија која уважава "данашњу геополитичку реалност".

Ветрењаче уместо гаса?

И у политичком Бриселу су решили да двапут размисле, посебно након што је Трамп недавно опет претио царинама уколико му се не препусти Гренланд.

"У ова турбулентна геополитичка времена, Европа мора бити јака и уједињена – и одабрати независност. То значи да полаже на чисту, безбедну и домаћу енергију", рекао је крајем јануара европски комесар за енергетику Дан Јоргенсен на самиту у Хамбургу.

Ту је утаначено неколико ставки, рецимо пакт за улагање у ветропаркове на мору. Јоргенсен је рекао да Европа треба да прибавља гас и из Канаде, Катара и Алжира.

"Будућност енергетике у Европи је у промени правца", примећује Џејлер-Макаревиц. "Ако ЕУ остане при плану да потрошњу гаса замени чистом енергијом, онда ће и потражња за гасом пасти".

Преко 120 европских и других организација цивилног друштва послало је писмо лидерима ЕУ у којем тражи да се батали трговински споразум са САД који приморава Европу да енергенте увози преко Атлантика.

То је позив да се смањи зависност од америчких фосилних горива "у знак солидарности са онима којима прети Трампов империјализам на фосилни погон". Било је то након америчког удара на Венецуелу и посезања за Гренландом.