Европска подршка Гренланду све већа и конкретнија, из Беле куће поручују да број војника неће променити Трампов став

Док са састанка данске и гренландске делегације са званичницима у Вашингтону стижу поруке да се слажу да се не слажу, европски савезници шаљу своје војнике на највеће острво света.

Амерички председник Доналд Трамп је након састанка поновио да је "Гренланд потребан САД-у због националне безбедности", након чега је Данска почела са размештањем додатних војних снага на том острву.

Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да је одбрана Гренланда "заједничка брига" целог НАТО-а. Додала је да су војне снаге неколико чланица НАТО-а на путу ка Гренланду, који је аутономна територија у саставу Краљевине Данске, док је Копенхаген најавио и повећање сопственог војног присуства.

На војну вежбу ће, осим нордијских земаља, своје војнике послати и Холандија, Немачка и Француска.

Председник Француске Емануел Макрон поручио је да Европа има посебну одговорност према Гренланду и да су први припадници француске војске већ стигли на острво.

"У наредним данима биће појачани копненим, ваздушним и поморским снагама", рекао је Макрон у новогодишњем обраћању француским војницима.

Подршку пружа и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен која је обећала нову безбедносну стратегију за Европу и поручила да ЕУ удвостручује своју економску подршку Гренланду.

"Јасно је да Гренланд може да рачуна на нас у политичком, економском и финансијском смислу. А када је у питању његова безбедност – дискусије о арктичкој безбедности су пре свега кључно питање НАТО-а", поручила је Фон дер Лајен.

Бела кућа: Трамп и даље жели да има контролу над Гренландом

Портпаролка Беле куће Керолајн Левит је у последњем обраћању медијима поручила да број војника из Европе на Гренланду неће променити Трампов став.

"Доналд Трамп и даље жели да има контролу над Гренландом. Више војника на Гренланду вероватно неће направити разлику", истакла је Левит. 

Додала је да је састанак у среду био добар и најавила наставак разговора између САД и Данске.

Копенхаген се припрема за петак и састанак америчких и данских парламентараца, а према најавама из Вашингтона, делегација ће се састојати од 11 конгресмена из обе странке. Састанку ће присуствовати и чланови гренландског парламента.

Осим са данским и гренландским парламентарцима, амерички конгресмени састаће се и са данском премијерком Мете Фредериксен и представницима данских компанија.

Из Фолкетинга, данског парламента, најављено је да ће се испред Кристијансборга, седишта данске владе и скупштине, осим данске вијорити и застава Гренланда.

Данска и Гренланд – мање од независности, више од аутономије

Гренланд, на којем живи око 56.000 становника, ужива велику аутономију у оквиру Краљевине Данске, односно, како се то у данској јавности назива rigsfællesskabet – у буквалном преводу, заједница краљевине, коју чине још Данска и Фарска Острва.

Од проглашења независности Исланда од Данске 1944. године, почиње да се говори и о промени статуса других данских прекоморских територија. Фарска Острва добијају широку аутономију 1948. године, а Гренланд 1953. године постаје равноправни део Данске.

Када је Данска ушла у Европску заједницу 1972. године, Гренланд је такође постао њен део, упркос противљењу локалног становништва, док су Фарска Острва због раније стечене аутономије остала ван Заједнице.

Након стицања аутономије 1979. године, становници Гренланда су на референдуму 1982. изгласали напуштање Европске заједнице, што се и остварило три године касније.

Нови референдум на Гренланду одржан је 2008. када су се грађани већином од 75 одсто изашлих бирача изјаснили за додатно проширење овлашћења острвских власти.

Локалне институције су након тога постепено стекле контролу над свим областима изузев одбрамбене, спољне и монетарне политике које су остале у надлежности Копенхагена.

Осим тога, однос унутар државне заједнице Данске, Гренланда и Фарских Острва има доста специфичности. Примера ради, Гренланд и Фарска Острва имају по два представника у парламенту Данске, док нема данских представника у тамошњим парламентима.