Сви су мртви - Шин Бет ликвидирао Хамасове командосе који су упали у Израел

Израелска тајна служба Шин Бет "побила" је све Хамасове командосе који су 7. октобра 2023. године упали на израелску територију 7. октобра и убили више од 1.100 и отели око 250 Израелаца, објавили су израелски обавештајци, неколико дана пошто је Хамас објавио снимак погубљења на једном од тргова у Гази.

Укупно осам људи, очију прекривених ритама, клечало је на асфалту Газе, чекајући да им Хамасови борци испале по метак у главу. До места погубљења у насељу Сабра, које је посматрала прилично бројна маса људи, ови људи су, под батинама, довучени боси и са траговима мучења.

Затим су одјекнули хици.

Главни циљ оваквих погубљења је намера Хамаса да поврати контролу над Појасом Газе, неколико дана пошто је израелска обавештајна служба Шин Бет објавила да су побијени листом сви команданти и командоси ове палестинске организације, који су учествовали у упаду у Израел 7. октобра 2023. године.

Потера за шефовима Хамаса, још средином октобра 2023. године, додељена је посебном оперативном штабу, названом "Нили" чији је циљ била ликвидација припадника одреда "Нухба",
елитних снага које су на почетку сукоба у Појасу Газе бројале око 2.500 бораца, посебно увежбаних и опремљених за диверзантске акције, циљана убиства и заседе.

Лов на лидере Хамаса

Осим њих, Шин Бет је организовао посебан лов на припаднике Хамаса који су 7. октобра 2023. године упали на музички фестивал "Нова" у близини Реима, убили 364 и отели 40 особа.

На списку Хамасових команданата, оперативаца и бораца које је ликвидирала јединица "Нили" налазило се неколико стотина имена, укључујући лидере те палестинске милиције Исмаила Ханијеа, Јахју и Мохамеда Синвара и Мохамеда Деифа, који су убијени у серији акција у Појасу Газе и Ирану.

Улога Јахје Синвара и Деифа у планирању напада потврђена је након што је израелска војска, у једном од тунела у Појасу Газе, пронашла гомилу докумената из којих се може закључити да је упад Хамаса био организован како би се спречило успостављање дипломатских односа Саудијске Арабије и Израела.

Израелске обавештајне службе још су раније објавиле да је, пре нешто више од године, у Израел упало око 5.600 бораца Хамаса, који су за неколико сати дивљања по јеврејским насељима убили 1.100 и отели 251 особу. У том нападу убијено је око 1.600 припадника Хамаса.

Последњих осам оперативаца Хамаса, чију је смрт објавио Шин Бет, су особе означене као директни учесници у отмицама посетилаца фестивала "Нова", као и човек који је трактором пробио ограду која је Појас Газе делила од Израела.

Шин Бет је њихове фотографије прекрио натписом "ликвидирани".

После две године сукоба у Гази, вођство Хамаса свело се на шачицу милитаната који су већ годинама живели у Катару. Ни ова земља није била сигурна од израелских напада, па је почетком септембра бомбардована зграда у Дохи у којој је у току био састанак последњих лидера Хамаса.

Главна мета био је Халил ел Хаја, а убијено је укупно пет особа – четири Палестинца и припадник катарских служби безбедности. Хамас одмах обзнанио да су главне мете напада, чланови политбироа ове организације преживели експлозију, али да је убијен Ел Хајин син, Хамам.

Озбиљно уздрман, Хамас се определио да освету усмери ка Палестинцима, отимајући и убијајући потенцијалне ривале по улицама Газе. Називајући отете "криминалцима и издајицама", а пут од мучилишта до губилишта "ваљаним судским процесима", преостали лидери Хамаса су наредили погубљење неколико десетина људи.

Хамасова освета

У Сабри, на чијем је тргу снимљено погубљење осморице Палестинаца, главни ривали Хамасу су присталице локалног клана Дохмуш, блиских Армији ислама, односно локалној подружници Ал каиде.

Хамас и клан Дохмуш су у прошлости често сарађивали током акција против Израела, али су се од договора о примирју у Појасу Газе жестоко сукобили око контроле шверцерских канала, те нове поделе зона утицаја.

Осим Дохмуша, Хамас ће у борби за власт морати да се обрачуна и са још десетак локалних кланова, који свако на свој начин, контролишу известан део сложеног екосистема шверца, изнуда и политичке моћи.

Међу њима, пре или касније, појавиће се и нови владари Појаса Газе.

Операција "Божји гнев"

Операцију сличну лову на челнике Хамаса, Израел је покренуо и после напада на израелске спортисте током Олимпијских игара 1972. године у Минхену, када су припадници Мосада добили одобрење да пронађу и убију све палестинске активисте који су, на било који начин, учествовали у нападу на израелске спортисте.

Тадашња израелска премијерка Голда Меир одобрила је ову акцију, а посебан комитет, уз помоћ сарадника из редова Палестинске ослободилачке организације, саставио је списак од тридесетак "мета", које су потом лоцирали оперативци Мосада.

Први је, у октобру 1972. године у Риму убијен Ваел Зватер, представник ПЛО-а у Италији, али је његова смрт изазвала низ контроверзи јер је, како се касније испоставило, противио тероризму као средству за постизање палестинских циљева.

Редом су, затим, ликвидирани представници ПЛО-а и Фатаха у Француској и на Кипру, након чега је уследила серија убистава у Либану у којима је страдало између 20 и 100 припадника палестинских организација.

У серији акција Мосада, у Норвешкој је убијен Мароканац, који је грешком идентификован као Али Хасан Саламех, наводни идејни вођа напада на израелске спортисте. Норвешке власти су ухапсиле израелске агенте, али су их после суђења, вратиле у Израел.

Саламех је, после четири неуспешна покушаја, убијен у Бејруту пошто су агенти Мосада у ваздух дигли његов комби. У експлозији су погинула и четири његова телохранитеља и двоје пролазника. Неколико година касније, међутим, испоставило се да Саламех и није имао претерано много везе са масакром у Минхену.

Израелске власти су се, после серије акција против припадника палестинских организација, нашле на мети оштрих критика, јер су, како се касније испоставило убиле свега једног од организатора масакра – Атефа Бсеиса, који је ликвидиран у Паризу 1992. године.

Главни организатори и њихови телохранитељи су се разбежали по земљама Варшавског пакта и арапским државама и остали ван домашаја Мосадових акција. Критичари у Израелу су операцију тајних служби назвали "стратешким промашајем".