Како Путин може до Будимпеште и састанка са Трампом – Србија могућа рута лета из Москве

Најава новог самита америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина у Будимпешти поново отвара питање како руски председник уопште може да стигне на место сусрета кад су му врата европског ваздушног простора практично затворена.

Санкције Европске уније и затварање ваздушног простора после напада Русије на Украјину у фебруару 2022. године онемогућиле су руским државним авионима пролаз кроз већину европских земаља, посебно оних у Европској унији. Рестрикције су уведене као део ширег пакета мера које обухватају финансијски сектор, енергетику и трговинску размену. За руске званичнике који путују у иностранство, то значи да је готово сваки пут кроз Европу препрека, осим када постоји изричита политичка сагласност земаља на рути.

У августу је Путин успео да стигне до Аљске и Сједињених Америчких Држава на први самит са Трампом, што показује да рестрикције нису апсолутне када постоји воља домаћина и дипломатски договор. По други пут за мање од три месеца, амерички и руски председник покушавају барем формално покушавају да пронађу начин за окончање рата који траје готово четири године.

Будимпешта, "острво мира"

Кључ овог самита јесте избор домаћина. Мађарски премијер Виктор Орбан, који негује блиске односе и са Трампом и са Путином, одмах је после најаве самита поручио да је "Мађарска острво мира".

Иако је Мађарска чланица НАТО-а од 1999. и ЕУ од 2004. године, Орбан доследно заговара прекид постојећих и увођење нових санкција Русији и дијалог уместо ескалације.

Орбанова позиција унутар ЕУ је контроверзна – Брисел га често критикује због демократског заостајања, али његова блискост и са Москвом и са Вашингтоном чини га ретким посредником који ужива поверење обе стране.

Будимпешта тако постаје не само симболички погодан, већ и логистички најпрактичнији избор за самит који би многе западне престонице одбиле да организују.

Коридор "Балкан" и пут преко земље Србије

У теорији, најкраћа рута из Москве до Будимпеште водила би директно преко Украјине, али та опција није реална – не само због рата који траје, већ и због очигледних безбедносних ризика. Путинов авион изнад украјинских територија био би – из перспективе Кијева – легитиман војни циљ.

Друга теоретски директна рута водила би преко руске Каљинградске области или Белорусије, затим Пољске и Словачке до Мађарске. Словачки премијер Роберт Фицо био би, у теорији, сарадљив домаћин – отворено је блокирао нове пакете ЕУ санкција против Русије и заговара "разумна решења" која не угрожавају словачке интересе, посебно у енергетском сектору. Братислава одржава прагматичне односе са Москвом упркос чланству у ЕУ и НАТО.

Међутим, ова рута има критичну препреку – Пољску. Варшава је, уз балтичке земље, најжешћи критичар Русије у Европи. Пољска не само да је међу водећим заговорницима стриктних санкција и војне помоћи Украјини, већ Руси у Пољској изазивају и дубоке историјске трауме. Идеја да руски државни авион прелети пољски ваздушни простор била би политички ризична за било коју владу у Варшави.

Следећа географски логична опција била би преко Црног мора и Румуније, али ни та варијанта није изгледна. Букурешт је, када је у питању владајућа политичка елита, међу најгласнијим критичарима Москве у региону. Недавно одражни председнички избори у Румунији додатно су појачали антируску реторику у проевропском табору румунске политике, који је тесно победио проруску страну после три циклуса гласања и једних поништених избора. Румунија је међу најжешћим заговорницима стриктне примене санкција, што чини дозволу за прелазак руског државног авиона готово немогућом.

Бугарска, с друге стране, представља занимљивију опцију. Иако је чланица ЕУ и НАТО-а, Бугарска традиционално негује пријатељске односе с Русијом због историјских, културних и православних веза. Упркос формалној усклађености са ЕУ политикама, Софија је у пракси често прагматичнија када је реч о односима с Москвом. Ако би било политичке воље, бугарски ваздушни простор могао би бити део руте – поготово уз дискретне дипломатске договоре.

Србија би у том случају била следећа кључна карика. Београд није увео санкције Русији, није део чланства ЕУ, док "Ер Србија" већ одржава редовне летове до Москве за цивилно становништво, и традиционално негује пријатељске односе са Москвом. Још важније, Србија није чланица НАТО-а, што Београд ослобађа додатног притиска у доношењу оваквих одлука.

Живи штит и гаранти

Постоји и мање конвенционалан, али дипломатски интригантан сценарио – да неки од високих америчких званичника, попут државног секретара Марка Рубија или потпредседника Џејмса Дејвида Венса, путује заједно са Путином, било из Москве или са америчке територије.

Присуство америчког званичника у истом авиону деловало би као гарант безбедности лета, али и јасан сигнал озбиљности преговора, смањујући политичке ризике за земље на путу. То би било необично, али не и немогуће када су преговори важни и могу да реше дугогодишњи сукоб који релативно лако може да прерасте у европски или светски.

Према најави Трампа, високи званичници САД и Русије прво ће се састати следеће недеље да припреме терен, при чему ће америчку делегацију предводити управо Марко Рубио, а руску највероватније шеф дипломатије Сергеј Левров.

Локација тог састанка још није одређена, али би могла дати наговештај како ће изгледати логистика главног самита.

Преседан "Аљаска" и нови Трампов елан

Август 2025. већ је дао одговор на питање да ли су таква путовања могућа. Путин је тада стигао у Енкориџ, где му је Трамп простро црвени тепих, што је потез који је изазвао жестоке критике у ЕУ.

Тај сусрет, иако визуелно и симболички упечатљив, није донео конкретне резултате у преговорима око Украјине. Трамп је тада најавио брзи договор, чак и састанак Путина и Зеленског, али се то до сада није догодило.

Руске снаге су наставиле са жестоким бомбардовањем украјинских градова и инфраструктуре, док је Кијев жестоко одговарао и тражио све већу војну помоћ од Запада. Трамп је у међувремену постајао све фрустриранији Путиновом тврдоглавошћу, јавно изражавајући разочарање тврдњама да га је руски председник "изневрио".

Међутим, успешан договор о примирју у Појасу Газе, постигнут уз Трампово посредовање, променио је тон. Путин је, према Трамповим речима, честитао на том успеху током недавног телефонског разговора који је трајао скоро два и по сата. Амерички председник сада верује да би успех на Блиском истоку могао да му помогне и у решавању украјинског сукоба.

"Томахавк" ракете, Зеленски у Белој кући

Тајминг најаве самита није случајан. После разговора са Путином, Трамп данас прима у званичну посету украјинског председника Володимира Зеленског на састанак који ће бити организован у Овалној канцеларији. Тема разговора, предвиђају аналитичари, биће управо нешто што је покренуло ову нову рунду дипломатије – могућност да САД испоручи Украјини ракете "томахавк", са дометом од око 1.600 километара, што би омогућило гађање циљева дубоко у Русији, укључујући Москву.

Зеленски је у својим изјавама нагласио да би Москва требало да "пожури са обновом дијалога" чим чује реч "томахавк".

Кремљ је, с друге стране, упозорио да би таква испорука представљала "потпуно нови ниво ескалације".

Трамп је, међутим, током разговора са новинарима показао резерву: "Томахавк ракете су потребне и Америци. Не можемо да исцрпимо залихе." Изјава сугерише да нови самит у Будимпешти може бити Путинова прилика да одврати Трампа од значајне војне помоћи Украјини.

Где Будим љуби Пешту

Избор Будимпеште није случајан. Град је већ био у финишу избора локације за августовски самит, али је на крају предност дата Аљасци. Сада, са Орбаном као активним посредником и гарантом безбедности, Мађарска постаје логично решење – и то унутар европског континента, што шаље другачију поруку од периферног састанка на Аљасци.

Географски, Будимпешта је довољно близу западној Европи да симболизује озбиљност преговора, али довољно изолована у политичком смислу – највише захваљујући Орбану – да нуди неутралан терен.

За Балкан, овај самит има посебан значај. Регион се већ годинама налази у геополитичкој "сивој зони" између Запада и Истока, а Путинов могући пролаз кроз српски ваздушни простор додатно би нагласио балканску улогу као моста – или барем заобиланог пута – у односима великих сила.

Како год да Путин стигне, а рута ће ускоро бити позната и гарантована, Будимпешта ће за недељу или две постати центар светске пажње. Ипак, питање је да ли ће овај самит бити различит од августовског неуспеха.

Трамп је током председничке кампање 2024. обећавао да ће "окончати рат у Украјини за 24 сата". Девет месеци након инаугурације, рат и даље траје, а наговештаји брзог решења давно су распршени. Ипак, амерички председник није одустао. Његов посредник Орбан, фрустрација и(ли) опсесија Путином и недавни успех у Гази чине атмосферу другачијом него у августу.

Остаје да се види да ли ће динамика преговора донети помак или ће Будимпешта бити само још једна фотографија без резултата.