Француска се окреће себи, Западни Балкан (не) пада у други план
Француска је већ дуго у политичкој кризи која је пре свега проузрокована економском ситуацијом, али и другим аспектима. Емануел Макрон је прошле године решење видео у изборима, охрабрен резултатима избора за европски парламент. Резултати су кризу још продубили. И док траже решења за нагомилане проблеме у Паризу, поставља се питање - колико тамошња криза љуља подршку кључног партнера у Европској унији за питања држава кандидата са Западног Балкана.
Када је друга економија Европе у кризи неминовно се она прелива ван граница и утиче најпре на чланице Уније. Jош више јер се Француска окреће себи. Спољнополитичка позиција такође слаби, али, оцењују упућени, неће се мењати. На концу и уставно је у Јелисејској палати.
Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику сматра да Макрон према региону Западног Балкана увек има адекватан поглед.
Макрон и Западни Балкан – политика (без) промена
"Не верујем да ће долазити до промене његове политике према Западном Балкану. Европска унија у овом тренутку има фокус ка даљем процесу проширења. Конкретно са Србијом, имамо и тај један изузетно значајан економски аранжман у вези са куповином рафала", наводи Јоксимовићева.
Замајац у спољној политици земље Макрон је ухватио још са почетка првог мандата 2017. године. Већ осам година питање проширења Европске уније ставља високо на агенду. А, поред Немачке, Француска је кључна на европском путу Западног Балкана.
Александра Колаковић из Института за политичке студије каже да све што се дешава тренутно у Француској, Србију и евроинтеграције ставља у неке друге планове.
"Остоје пресудно доминантно, јер постоје структуре у самом француском друштву које нису само оличене у председнику Макрону, које постоје у другим политичким партијама, а које су се заузеле у питање дубоко инкорпориране у питање евроинтеграција", објаснила је Колаковићева.
Улога Париза у проширењу ЕУ
Као једна од важнијих иницијатива која је потекла управо из Париза јесте стратегија за Западни Балкан. Готово након 100 година Француска, подсећа Колаковићева, има своју политику према региону. Колико је у њеном фокусу, више пута се чуло и током француског председавања Савету министара Уније.
"У Србији, као и у другим земљама Западног Балкана, имамо присуство француских експерата који су у оквиру министарстава, и који су ту са циљем да помогну једно каналисање, односно могућности да се српска агенда пута ка Европској унији и агенда Западног Балкана у потпуности испуне", истиче Александра Колаковић.
Сматра да је то један снажан механизам јер су они заиста експерти, који долазе из експертских структура, не из политичких као таквих али долазе да спроводе и овај део политичке агенде који је потребан на путу ка ЕУ.
Политичка стабилност и Макронова позиција
Слободан Зечевић из Института за европске студије каже да француски председник и даље држи конце у својим рукама.
"Води спољну политику, та спољна политика ће остати таква каква јесте, сем ако не дође до потпуне дестабилизације режима, односно да не може да се формира влада и да дође до нових избора. Али су и на тим изборима фаворити национално окупљање које према нама има релативно добар став", наводи Зечевић.
А оно што ће, у наредном периоду утицати на питање евроинтеграција Западног Балкана неминовно јесте дуго очекивана реформа Европске уније, проналажење решења за рат у Украјини и промена политике према мигрантима.
Коментари