Осам деценија Уједињених нација – да ли је време за реформе

Осамдесет година прошло је од потписивања Повеље Уједињених нација којом је и основана та међународна организација. Годишњица је прилика да се преиспитају тада постављени циљеви – свет без рата, равноправан, уз поштовање људских права и међународну сарадњу. У Институту за европске студије говорило се на ту тему. Говорници не верују да би у скорије време могло да дође до измене или било какве реформе УН, иако се основни циљеви повеље константно крше.

Два месеца пред крај Другог светског рата, потписници из 50 првобитних чланица УН у Сан Франциску су успоставили су визију послератног света основавши Уједињене нације.

Први циљ – спас будућих поколења ужаса рата – до данас је неостварен.

Професор Правног факултета у Београду Александар Гајић наглашава да је од оснивања УН до данас било је на стотине оружаних сукоба али да је прошло 80 година без светског рата.

"Да ли је било повода, па аналитичари ће рећи да вероватно јесте. Међутим до њега није дошло", истиче Гајић.

Да ли је време за реформе УН

И, поред тога, бројна кршења доводе до раскрснице - треба ли мењати повељу, треба ли реформисати међународну организацију и начин доношења одлука у њеном најважнијем телу - Савету безбедности.

Све три могућности су тешко спроводиве због несагласја међу сталним чланицама, победницама Другог светског рата - сматрају познаваоци.

Пример је предлог Француске да се ограничи коришћење вета. Велике силе, ипак, га љубоморно чувају, а доказ су последњи ратни сукоби.

Професор на Факултету за дипломатију и безбедност Михајло Вучић наводи примере сукоба на Блиском истоку или рата у Украјини.

"Узмите сукоб у Гази, два или три поступка су пред међународним судом правде за геноцид против Израела, кога САД подржавају и блокирају резолуције Савета безбедности, које покушавају да осуде. Или узмите Украјину, где Русија блокира многе резолуције зато што је она умешана у сукоб и постоје основане сумње да њене војне снаге чине злочине против човечности", наглашава Вучић.

Србији значи постојање права вета у СБ УН

У постојећим условима Србији за националне интересе, иде на руку право вета у Савету безбедности, где се њено име помиње на седницама о Косову и Метохији, о Механизму у Хагу, Босни и Херцеговини.

Михајло Вучић не верује да би било каква реформа могла да помогне Србији.

"Правно-формално да, одржава се резолуција на снази због употребе вета од стране Русије и Кине, али оно што је фактички стање на терену је све горе и горе", изричит је Вучић.

Питање ефикасности УН, учесници округлог стола, поставили су и кроз пример косовско-метохијског питања.

Нормативно, заштиту културних права Срба штите и Повеља, и Резолуција 1244. Институционално, УНМИК.

Асистент Правног факултета Алекса Николић наглашава да му се чини да не постоји политичка воља УНМИК-а.

"Представници УНМИК-а заправо све више својих надлежности поверавају Еулексу, поверавају и такозваним привременим институцијама власти на Косову и Метохији и на тај начин наш положај постаје све тежи", истиче Николић.

Правни стручњак наглашава да постојање Резолуције 1244 представља камен темељац за наставак борбе за територијални суверенитет, уставни поредак Републике Србије и очување културних права Срба.

Иако је организација данас на испиту, говорници закључују надом да ће међународна заједница превазићи кризу, као што је успела и многе у прошлости.