Како јапански медији оговарају Трампову владу

Шестог јуна у Вашингтону је одржана најновија рунда преговора између САД и Јапана о економском споразуму који би омогућио да Токио буде бар делимично поштеђен царина које нова Трампова влада уводи трговинским партнерима широм света (Свет :: Да ли су преговори Вашингтона и Токија о царинама јалови). 

У Токију се већ извесно време надају да би договор са Трамповом администрацијом могао да буде закључен до састанка Г7 у Канади половином овог месеца. То се, међутим, пишу јапански медији, сада већ чини немогућим.

Они одговорност за то пребацују на амерички преговарачки тим, који, тврди јапански лист посвећен економским питањима "Никкеи", није добро уигран, те не може да се између себе сложи о томе шта жели да добије преговорима.

Када је пре месец и по дана одржан први круг преговора јапански медији су јавили да је представнике Земље излазећег сунца збунило то што, када су своје америчке саговорнике питали шта конкретно желе од Токија да би повукли Трампове царине, ови одговорили питањем: "А шта ви нудите?"

Овај преговарачки трик медији у далекоисточној острвској земљи протумачили су као недостатак припреме за преговоре и непознавање материје, односно, просто речено, амерички лов у мутном. 

Ипак, у недељема након тога ступце јапанских новина испуниле су информације о томе шта би влада у Токију могла да понуди САД: веће куповине америчког гаса, наоружања и пољопривредних производа попут кукуруза, соје, па и пиринча. Говорило се и даљим инвестицијама у америчку индустрију аутомобила и челика, у пројекте везане за вештачку интелигенцију и о финансирању изградње скупог гасовода на Аљаски. Такође, предмет разговора су били и начини на који би две земље зарад економске сигурности могле да развију сопствени ланац снабдевања стратешком робом попут полупроводника и ретких метала независтан од Кине. 

Као адути Јапана у преговорима помињани су чињеница да је та острвска царевина кумулативно гледано највећи инвеститор у америчку привреду, као и да је највећи кредитор САД на свету пошто у својим рукама држи америчке државне обвезнице вредне чак 1,1 билиона долара.

Штетна неусаглашеност америчке стране

Сада, међутим, јапански медији пишу о разједињености у америчком преговарачком тиму и то по именце. Они тврде да је основни проблем ривалство између министра трговине Хауарда Лутника и министра финансија Скота Бесента, који су током последње рунде преговора чак у једном тренутку прекинули разговоре да би међу собом расправили шта желе да кажу јапанском тиму. 

Та неусаглашеност, наводи јапански часопис "Никкеи Азија", потиче од тога што су ове бирократе у не тако далекој прошлости биле директни противкандидати за место министра финансија и сада сваки на свој начин желе да се докажу председнику Доналду Трампу.

Вођа америчког преговарачког тима је Бесент, али с обзиром да је он задужен и за сличне разговоре са Кином и Републиком Корејом до њега је тешко доћи, што такође успорава и отежава постизање споразума.

У америчком тиму је и Џејмисон Грир, службеник задужен за трговинска питања, који је, као и Бесент и Лутник, кажу, такође одвојено вршио притисак на јапанску делегацију да направи одређене уступке, другачије од оних о којима је говорио остатак његовог тима.

Оговарање Американаца као критика и забава 

Јапанска публика тако ових дана има ретку прилику да ужива у детаљима међудржавних преговора који јој иначе нису доступни - у писању које би се могло назвати не само критиком, већ и оговарањем и трачарењем. Но, та врста приступа извештавању, која подсећа на реалити шоу, чини се, нераздвојно прати све у вези председника Трампа, који је и сам буквално био звезда те врсте телевизијског програма.

Такво извештавање јасно показује да у Јапану, чији влада и пословни свет преферирају став америчких демократа према својој земљи знатно више него понашање Трампових администрација које, чини се, не цене (довољно) његов значај као економског партнера и војнополитичког савезника, постоји одређени отпор и зазирање према политици и кадровима које је ангажовао 47. по реду амерички председник - тај сентимент јапанске политичке и економске елите се претаче и у начин на који се тамошњи медији односе према Трамповим изабраницима.