Да ли су преговори Вашингтона и Токија о царинама јалови

Јапанска и америчка делегација одржале су трећу рунду преговора у САД у настојању да постигну економски договор који би довео до укидања или ублажавања царина које је нова Трампова администрација увела Земљи излазећег сунца.

Нова Трампова влада увела је царине од 25 одсто на увоз возила и делова, као и на увоз производа од челика и алуминијума из иностранства. Независно од тога, она је објавила и да ће уопште све (друге) производе из Јапана оптеретити новим дажбинама од 24 одсто (што укључује и основу од десет процената која се примењује на све стране земље).

Јапански преговарач, министар без портфеља задужен за економска питања Рјосе Аказава након најновијих разговора одржаних 30. маја у Вашингтону изјавио је да су обе стране продубиле разумевање позиције оне друге и да су се договориле да одрже још једну рунду преговора до половине јуна.

Мада је Аказава изразио релативни оптимизам, јасно је да реч о сложеним и тешким преговорима који не иду брзином којом се пословни свет у Јапану надао.

Таква очекивања су постојала, не само зато што је Токио вишедеценијски блиски војнополитички савезник САД већ и стога што је за време претходног мандата председника Трампа, брзим и одлучним ангажовањем тадашњег премијера Шинза Абеа, који је сместа формулисао пакет јапанских инвестиција у америчку привреду и остварио присни лични контакт са председником Трампом, опасност од америчких царина била ефикасно уклоњена.

Америчка фосилна горива и оружје као инструменти за осетно смањење јапанског суфицита

Јапански медији недељама пишу о томе шта би њихова земља могла да понуди америчкој страни не би ли је одобровољила да одустане или бар ублажи свој драконски изазов слободној трговини.

За сада је познато да јапанска влада разматра могућност да купи веће количине америчког гаса и нафте, па и соје, кукуруза и пиринча, а последњих дана, као нова могућност, помиње се повећање набавки ракета ваздух–ваздух за наоружавање ловаца-бомбардера Ф-35, које је Токио раније пазарио у великом броју од САД.

Од самог почетка преговора, па још и одраније, од састанка јапанског премијера Шигеруа Ишибе са председником Доналдом Трампом у Белој кући почетком фебруара у игри је могућност да Јапан инвестира више десетина милијарди долара у нови гасовод на Аљасци и унапред откупи крупан контингент горива који би се у њега упумпавао са поља на северној, арктичкој обали те америчке државе.

Осим тога, као још један сегмент који би могао да битно одобровољи Трампову владу, предмет разговора је и могуће инвестиције јапанских компанија из области бродоградње у обнову и проширење америчких капацитета у тој области, те заједничку производњу пловила, нарочито ледоломаца.

Кина, Република Кореја и Јапан су највећи светски бродоградитељи и америчка влада и армија у протеклих неколико година су тражиле начин да недостатак сопствених капацитета надокнаде тако што би користиле бродоградилишта у поменуте те две далекоисточне државе за оправке и ремонт својих војних пловила. Сада, дакле, јапански медији јављају, да би сарадња у тој грани привреде могла да се прошири на цивилну бродоградњу.

Једна опција за смањење трговинског суфицита, на којој, тврде јапански медији, посебно инсистира сам председник Трамп јесте и повећање увоза америчких возила у далекоисточну царевину. Но, то би, реално, била јако тешка ако не и немогућа мисија, јер је, илустрације ради, Јапан прошле године увезао само 13.000 путничких аутомобила из САД. Да би се материјализовао осетнији утицај четвороточкаша на редукцију суфицита, дакле, било би потребно повећање увоза од чак неколико десетина пута.

Иначе, амерички аутомобили у Јапану нису оптерећени увозним царинама и мада се амерички произвођачи дуго жале да се у тој далекоисточној земљи суочавају са бројним нецаринским препрекама увозу, попут прописа везаних за сигурност и еколошке карактеристике возила, истина је и да се амерички аутомобили, уопштено говорећи, не цене превише у Јапану.

Они, наиме, традиционално важе за нерентабилна возила када је у питању потрошња горива, трајање, или однос цене и квалитета.

Јапански медији доносе извештаје да је у преговорима чак поменута и парадоксална могућност, да ради смањења суфицита, јапанске компаније увозе у своју земљу возила која су саме произвеле у САД.

Економисти оцењују и да драстично повећање увоза америчких пољопривредних производа неће значајно допринети умањењу јапанског суфицита због мање цене те врсте робе, али и чињенице да је јапанско тржиште њима у доброј мери засићено и да не постоји реална потражња.

Они такође говоре о неповољној могућности да јапанска предузећа једноставно смање извоз у САД како би амерички дефицит опао. То се нарочито односи на произвођаче аутомобила, јер су они највећи јапански извозни артикл.

Реално гледано, дакле, америчка роба за којом заиста постоји потражња у Јапану су пре свега гас и наоружање, па би економски рационалан пораст увоза из САД могао да буде остварен најпре у тим категоријама, док би све остало за Токио представљало самоповређивање.

Тешки преговори

По извештавању јапанских медија у овом тренутку је већ извесно да влада у Токију не може да се нада потпуном уклањању свих царина, као и да ће оне које су најважније за Јапан – које се односе на аутомобилску и индустрију челика – у целости остати на снази.

Такође, чини се, да америчка страна не намерава да у потпуности уклони царине ни на друге гране привреде, те да је, када је о њима реч, спремна само да повуче надградњу од 14 посто, односно да би основно оптерећење од десет одсто наставило да важи.

Прошле фискалне године јапански суфицит у робној размени са САД је износио 62 милијарде долара.

Сматра се да би његова потпуна елиминација кроз различите мере, укључујући ту и одустајање или уздржавање од извоза у САД, умањило јапански бруто друштвени производ за 1,4 посто.

Деведесетодневна суспензија примене Трампових нових царина траје до 9. јула, па би преговори између Токија и Вашингтона требало да до тада буду окончани.