Сећање на бомбардовање СРЈ у Лондону: Стварање света у којем живимо омогућено бомбардовањем Београда

Прва комеморација после пандемије акценат је ставила на последице бомбардовања, које за матицу, али и дијаспору, и даље представља колективну трауму.

Помен за жртве бомби НАТО-а од пре двадесет шест година одржано је у Цркви Свети Сава у Лондону.

Пуна сала Дома епископа Николаја Велимировића била је преплављена сећањима на рат у матици, али и непрекидне протесте хиљада Срба у Британији испред улице Даунинг током свих седамдесет осам дана војне интервенције Запада.

Тадашња лабуристичка влада ју је назвала "етичком спољном политиком".

Професор стратешких студија Мајкл Стентон оцењује да је Блерова влада желела да покаже да је Британија важна и да је држава која може да употреби силу у свету у којем је неопходно да се буде први у реду иза Сједињених Држава.

"Није им био важан истински морални став, већ да они буду ти који намећу шта је морално", каже он.

Бивши водитељ Би-Би-Сија и Скај њуза Лори Мајер признаје да је тада мислио да су вести које су стизале од колега засноване на поузданим изворима.

"Но, ужаснуо сам се када сам чуо да су Блерови стручњаци за односе са јавношћу дошли у НАТО и да говоре да се народу може рећи било шта, јер не постоји новинар који би то оповргао, јер не зна језик и нема праве контакте на Балкану. Тужно је то што ловачки пси новинарства нису желели да се издвоје из чопора. Колеге су биле под притиском и, иако нас, као што знате, у Би-Би-Сију уче да будемо објективни и непристрасни, то је све бачено низ ветар", признаје за РТС Мајер.

Потпредседница Кампање за нуклеарно разоружање Кејт Хадсон тада је активно учествовала у демонстрацијама британских Срба.

"Премијер Тони Блер бранио је нападе, иако га је највиши британски државни правобранилац упозорио да не сме да бомбардује цивилне циљеве, укључујући ту и Радио-телевизију Србије", рекла је Кејт Хадсон на панелу.

Копредседавајући британско-српске Алијансе за мир Миша Гавриловић и Марко Гашић су тада сами заступали српске ставове у око хиљаду наступа у британским медијима.

Марко Гашић, који је данас аналитичар међународних односа, сматра да "земља, која има озбиљне противнике, мора да се озбиљно позабави политичким маркетингом".

"Свака фирма овде има свој менаџмент за репутацију, а нису баш нешто угрожене. Ми смо били као нација, као народ, као држава таргетовани од великих сила и, на неки начин, било је неопходно да ми имамо константно присуство овде, да тече наш став и да се убацује овде у медијску, али и политичку атмосферу, а не да чекамо да дође пожар, па тек онда да се појављујемо", тврди Гашић.

Он оцењује и да стратешки политички маркетинг Србије данас мора да спроводи дијаспора уз подршку матице.

Бомбардовање СРЈ отвара врата ширењу НАТО-а

Бивши водитељ Би-БиСи-ја и Скај њуза Лори Мајер признаје да су му биле потребне године да спозна домете пропаганде тадашње британске владе.

"Ако погледате Хашки трибунал и увидите да га финансирају Американци, а они су подстрекачи рата, док све доказе прикупљају непријатељи, где је ту правда? Када се све коцкице сложе, јасно је да је то била намештаљка против српског народа. Срби су морали да буду „лоши момци“ како би Американци изнудили подршку за ту авантуру иза које се крије проширење НАТО-а и пљачка минералних ресурса Југославије", каже он.

Професор Стентон истиче да је бомбардовање Југославије преседан, који је отворио врата ширењу НАТО-а ка истоку, али и Русије ка Абхазији, Северној Осетији и Украјини.

"Пошто је Косово признато као независна држава, Кремљ је саопштио да ће, пошто међународно право више не важи, Русија поступати по сопственом нахођењу", подсећа професор Стентон.

"Шеф деска за Совјетски Савез у ЦИА је рекао да је одлука да се бомбардује Косово довела до тога да су Руси схватили да не могу да верују Американцима", истиче Мајер.

Професор стратешких студија Мајкл Стентон наглашава да је "стварање света у којем живимо, укључујући ту и рат у Украјини, омогућено је бомбардовањем Београда те године".

Сви учесници овог скупа слажу се у једном – да није било бомбардовања СРЈ, свет би данас изгледао веома другачије.