Истрага у НАТО-у – више новца и оружја, али и корупције

Прва два хапшења пријавио је у среду (14. мај) белгијски јавни тужилац. Како је наведено, реч је о "могућим неправилностима" у уговорима за куповину муниције и дронова за НАТО.

Сумња се да су запослени или бивши запослени у Агенцији НАТО за подршку и набавке (НСПА) прослеђивали информације одређеним извођачима радова у области одбране. "Постоје назнаке да је новац добијен тим незаконитим радњама опран, делимично и оснивањем консултантских компанија", наведено је у саопштењу тужиоца.

Убрзо након тога и холандске власти објавиле су информацију о три хапшења. Између осталих, ухапшен је и један 58-годишњи бивши службеник Министарства одбране чији је посао „укључивао међународне уговоре о јавним набавкама“.

Канцеларија јавног тужиоца у Луксембургу, где се налази седиште НСПА, навела је да су у тој земљи заплењена одређена документа. Додаје се и да је истрага проширена на Италију, Шпанију и САД, а координира је Евроџаст, правосудна агенција Европске уније.

НАТО: Желимо до корена овог случаја

На недавном састанку НАТО-а у Анталији, у Турској, генерални секретар војног савеза Марк Руте рекао је новинарима да је агенција НСПА сама покренула истраге. "Желимо да дођемо до корена овог случаја", рекао је Руте.

У НСПА је запослено више од 1.500 људи. Поред седишта у Луксембургу, агенција има канцеларије у још неколико других европских земаља. Она је задужена за пружање логистичке подршке за операције или мисије НАТО-а, а поред тога она у име земаља чланица преговара о заједничким уговорима о набавци оружја и опреме.

Идеја је да се тим заједничким набавкама, односно ефикасним груписањем потражње, уштеди новац. Како сам НАТО наводи, агенција послује на принципу "без губитака и без профита".

Прошле године је НСПА, у име неколико земаља чланица, потписала уговор вредан скоро 624 милиона евра за набавку противваздухопловних ракета "стингер". Бивши генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг објавио је тај споразум у мају 2024, али није наведено које су земље у то укључене.

Експерткиња за питања одбране Франческа Гранди, из организације Транспаренси интернешенел, оцењује да актуелна истрага у НАТО-у, без обзира на њен исход, представља "драгоцени подсетник" на то колико је важан темељни надзор над начином трошења јавног новца на одбрану. "Овај случај заиста на неки начин долази у прави час, јер нас подсећа на важност транспарентности".

Лош тајминг за НАТО

За НАТО, међутим, то баш и није прави час. Због великог војног нагомилавања Русије усред рата у Украјини, чланице НАТО-а у огромној мери повећавају улагања у одбрану, што ће вероватно потрајати годинама.

Верује се да ће се на предстојећем самиту Алијансе, а под притиском америчког председника Доналда Трампа, 32 земље чланице обавезати да ће на одбрану трошити најмање 3,5 одсто свог бруто домаћег производа (БДП).

То би био огроман искорак у односу на тренутни циљ од два одсто, односно тренутну просечну пропорционалну потрошњу БДП-а од 2,7 процената. Током 2024. НАТО је колективно потрошио 1,3 билиона долара на одбрану, показују подаци Алијансе који су објављени прошлог месеца.

За велика улагања спрема се и Европска унија, чије чланице чине две трећине НАТО-а. Европска комисија објавила је недавно план по којем ће се искористити одличан кредитни рејтинг Уније за позајмицу од 150 милијарди евра. То би требало да помогне да 27 чланица ЕУ инвестирају додатних 800 милијарди евра у одбрану.

Више новца – више проблема

С додатним стотинама милијарди које ће се у наредних пет година улити у одбрамбену индустрију, јавне институције ће се вероватно наћи под огромним притиском, јер ће морати да управљају ризицима због потенцијалне корупције.

Сектор одбране је практично свуда у свету посебно склон корупцији – због високог нивоа тајности владиних уговора, великих количина новца и осетљиве природе преговора, објашњава Франческа Гранди из Транспаренсија.

Ни Европа није изузетак. На националном и на нивоу Европске уније, многи механизми транспарентности често се не примењују када су у питању одбрана и безбедност.

Европски парламент, на пример, нема уобичајени буџетски надзор над новцем који се, преко Европског мировног фонда, шаље Украјини за њене одбрамбене потребе. А више од десет милијарди евра већ је додељено Кијеву путем механизма који је ван буџета Уније.

У Транспаренсију су веома забринути, јер сматрају да креатори политике нису довољно заинтересовани за транспарентност и надзор у растућем таласу издатака за одбрану, каже Гранди. Истовремено, лобирање у области одбрамбене индустрије је у порасту.

"Због недостатка надзора ризикујемо да завршимо с одбрамбеном архитектуром која не обезбеђује безбедност својих грађана онако како би требало, која је обележена неефикасношћу, која расипа новац, али и ствара простор за злоупотребу моћи и непримерен утицај", закључује експерткиња организације Транспаренси интернешенел Франческа Гранди.