Коначни обрачун са Хамасом у Појасу Газе, "Гидеонове кочије" спремне за рат

После два месеца приличног застоја преговора између Израела и Хамаса о ослобађању преосталих талаца и истовремене чврсте блокаде и бомбардовања Појаса Газе, премијер Бенјамин Нетанјаху је обзнанио да је ратни кабинет одобрио мобилизацију десетина хиљада резервиста, упад у Газу и пресељење Палестинаца у јужни део те области.

Нетанјаху је објаснио да су највиши војни званичници предложили "озбиљну ескалацију" рата у којем је до сада страдало око 50.000 Палестинаца и око 2.000 Израелаца.

"Време је да покренемо одлучујуће потезе... Нисмо завршили, али смо пред циљем", најавио је израелски премијер, што је одмах наишло на жестоке критике у Израелу, јер би овај напад у приличној мери угрозио преостале живе таоце, које је Хамас отео још на почетку рата 7. октобра 2023. године.

Хамас је до сада ослободио 130 талаца, док су израелске снаге пронашле тела најмање 40 особа отетих током упада Хамаса у Израел 7. октобра 2023. године. Према израелским проценама, у рукама палестинских екстремиста налазе се још 24 особе.

"Гидеонове кочије" чекају Трампа

Истовремено, бројне хуманитарне организације упозориле су власти у Јерусалиму да би нова ескалација додатно отежала снабдевање становника Газе, који већ два месеца гладују у опкољеној Гази.

Уницеф је, дан пред најаву нове офанзиве, саопштио да је у болнице у Појасу Газе због изгладњивања примљено око 9.000 деце, док је Програм УН за храну објавио да залихе више не постоје.

Истовремено, израелски званичници објаснили су да ће офанзива названа "Гидеонове кочије" почети полако, пре свега како би се сачекао прекид ватре о којем стране преговарају пред долазак америчког председника Доналда Трампа на Блиски исток.

Уколико преговори о овом примирју пропадну, операција би могла почети ускоро.

Суштински, влада у Јерусалиму планира да бомбама и тенковима притисне Хамас да ослободи преостале таоце или се суочи са потпуним уништењем инфраструктуре, укључујући и око 500 километара дугу мрежу тунела у којима се преостали борци ове организације, наводно, крију.

Повратак у "Хамасов метро"

После 18 месеци рата, испоставило се да су тунели дужи и знатно сложенији него што су израелски обавештајци претпостављали, те да их Хамас вешто користи као скровишта, али и замке за војнике који покушавају да у њих уђу.

Иако израелска војска има огромну предност у борбама, несразмера у квалитету и квантитету оружја, на известан начин, постаје ирелевантна када се војници спусте у тунеле, неретко миниране.

Израелци су, до сада, различитим тактикама покушавали да истерају борце Хамаса на површину. Неки од подземних канала су поплављени и затим запечаћени, а у тунеле су слали посебно трениране псе и роботе, који су постављали експлозив.

За разлику од претходних акција, израелска војска не планира повлачење са територија које заузме, како би спречила повратак Хамасових јединица.

Нетанхајуова влада, ипак, одлучно одбија спекулације да "Гидеонове кочије" представљају увод у трајну окупацију Појаса Газе, чему би Јерусалим дошао у озбиљан раскорак са већим делом света, чији лидери већ дуго траже да се оконча овај рат.

Говорећи о скорој офанзиви, портпарол израелске војске, Ефи Дефрин рекао је да "Гидеонове кочије" укључују свеобухватан напад и превентивно пресељење већег дела становништва на југ Газе, у којем наводно више нема припадника Хамаса.

Најава нове, велике и одлучујуће офанзиве у великој је мери охрабрила Нетајахуове најратоборније присталице које сматрају да би, овај пут, израелска војска заиста могла коначно уништити Хамас, што влада обећава пуних годину и по дана.

Још један коначни обрачун са Хамасом

Ипак, остаје нејасно у којој се мери "Гидеонове кочије" разликују од претходних операција у Појасу Газе у којима су учествовале стотине хиљаде војника, маса технике и стотине авиона.

Једнако је нејасно и како се план размештања Палестинаца, овај пут, разликује од претходних сељакања становника Газе, који живе у рушевинама и шаторима још од краја 2023. године.

Резервисти, на чије су адресе претходних дана стизали позиви за војску, биће увођени у јединице постепено, с тим што ће последња фаза мобилизације почети у јуну.

Крајњи циљ операције је потпуно уништење Хамаса и ставарање "климе" у којој ова организација, у будућности, никада више не би могла да угрози безбедност Израела.

Коначни обрачун са Хамасом најављиван је у бар пет наврата од почетка сукоба, па војни аналитичари сматрају да је овакав начин решавања проблема прилично безнадежан, пре свега јер је ова организација у великој мери обезглављена и ослабљена.

Од средине деведесетих година, Израел је ликвидирао укупно 16 лидера Хамаса, укључујући Јахју Синвара, Ахмеда Јасина и Исмаила Ханијеа.

Од уласка у Белу кућу, администрација Доналда Трампа тражи од Израела да пристане на прекид ватре и повлачење из Газе, чему се Јерусалим противи сматрајући да је разоружање Хамаса једини пут ка миру.

Последње примирје у Појасу Газе распало се у јануару, када су припадници Хамаса прекид ватре искористили како би се вратили у претходно изгубљена насеља и учврстили контролу над преосталим Палестинцима.

Иако драматично ослабљен после 15 месеци беспоштедног рата против Израела, Хамас је успео да преживи и опстане као најмоћнија политичка опција у Појасу Газе.

Уједињене нације су процениле да је потребно уклонити око 50 милиона тона шута, што ће коштати око 1,2 милијарде америчких долара.