Ретки минерали без којих се не може – од налазишта до политичке експлоатације

Доналд Трамп је ретке минерале ставио под лупу светске јавности. Но, они су у жижи глобалне геополитике одавно.

"Без њих не би било магнета у мом микрофону, тако да не бисте могли да ме чујете. Без њих не би било сличног магнета у мом мобилном телефону, тако да не бисте могли да ме видите у боји. Без једног од ретких минерала не бих могла да успоставим комуникацију са студијом. Дакле, без њих се једноставно не може", каже Ивана Милорадовић, дописница РТС-а из Лондона.

Стручњак за истраживање тржишта фирме Си-Си-Ес инсајт Бен Вуд упозорава да су ресурси који су од огромног значаја за читав низ електронских уређаја, ограничени.

"Зато, док читав свет никако да се засити те врсте уређаја, контрола над тим ресурсима постаје стратешко питање за сваку државу и владу“, каже Вуд.

Без ретких минерала не би функционисали војни комуникациони, ласерски и радарски системи, као ни системи за навођење ракета.

Не би било модерних војних авиона, као ни нуклеарних подморница.

Нестала би стелт технологија, као и ноћно осматрање.

Директор Обавештајног центра за ретке минерале доктор Гавин Мад наглашава да је војни аспект коришћења ретких минерала изузетно важан.

"Армије користе и одређене легуре, хемикалије и катализаторе. Веома је тешко наћи модерну технологију, која на директан или индиректан начин не користи ретке минерале. Дакле, изузетно су важни, али нажалост носе погрешно име. Они нису ретки. Многих од њих има барем колико има олова или бакра. Можемо их наћи у изобиљу у Земљиној кори. Проблем настаје када желимо да експлоатишемо налазишта тих минерала“, тврди Гавин Мад.

Доминација земаља Брикса

Земље Брикса производе преко деведесет два милиона метричких тона ретких минерала.

Скоро половину производње држи Кина. Следе Вијетнам, Бразил, Русија и Индија.

Западне земље ископају десет посто ресурса Брикса.

Највећи произвођачи су Сједињене Државе, Аустралија, Канада, Гренланд и Шведска.

У том светлу треба сагледати и најновије политичке иницијативе америчког председника Трампа, међу којима су и идеје о припајању Канаде и Гренланда.

Залихе у Украјини износе само 1,5 одсто ресурса којима располаже Русија. Концентрисане су махом у областима Доњецка и Луганска, који су тренутно под руском војном контролом.

Зато није јасно на која налазишта се односи споразум о експлоатацији ретких минерала, који треба да потпишу Вашингтон и Кијев.

Аналитичар сировина фирме "Вуд Мекензи" Џејмс Вилорби објашњава да је експлоатација тих ресурса мукотрпан процес.

"Потребно је да се изађе на терен и ураде истраживања. Затим их треба преточити у релевантне податке. Треба бити сигуран да је експлоатација исплатива. Затим треба наћи инвеститоре за изградњу рудника, треба обучити раднике и тек тада се може почети са прерадом. Од открића ресурса минерала све до њихове експлоатације потребно је најмање десет година, а обично и дуже. Тако добијамо само концентрат, што је тек пола пута до прерађеног производа. Потом следи прерада и израда метала или легуре, која може да буде уграђена у батерију или лаптоп“, истиче Џејмс Вилорби.

Директор Обавештајног центра за ретке минерале доктор Гавин Мад сматра да изазов није у томе да знамо где су налазишта.

"Изазов је имати довољно енергије, водних ресурса и адекватну технологију. Кина је у све то дуго улагала и може да врши прераду много јефтиније од остатка света. Тиме је развила контролу над прерадом деведесет одсто ретких минерала“, каже он.

Прерађени ретки минерали били су изузети од царинских намета, које је Доналд Трамп увео Кини током првог мандата. Изузети су и сада.

Под Трамповом палицом, америчка војна индустрија је проширила улагања у налазишта у Калифорнији.

"Сједињене Државе су из године у годину на другом или трећем месту у свету по ископавању ретких оксида. Оне те руде извозе у Кину, где се оне прерађују, да би се потом вратиле у Сједињене Државе и биле искоришћене у разним индустријским гранама“, објашњава аналитичар сировина фирме "Вуд Мекензи" Џејмс Вилорби.

Рециклирање као алтернатива

Сједињење Државе улажу и у нове технологије рециклирања ретких минерала.

Циљ Европске уније је да се петнаест одсто тих ресурса од 2030. године обезбеђује рециклажом.

Јапан је водећи у тој врсти технологије, те "Хитачи" на пример рециклира магнете из електричних аутомобила и турбина на ветар.

Слични погони ничу и у Аустралији и на Новом Зеланду.

Аналитичар сировина фирме "Вуд Мекензи" Џејмс Вилорби тврди да из геополитичких разлога јача настојање да се набавке врше из различитих извора.

"То је важно због безбедности ланца снабдевања. Пандемија коронавируса нам је доказала на какве изазове наилазимо ако се вежемо за један ланац набавке“, каже он.

Расту улагања и у нове технологије, које се не ослањају на ретке минерале.

Но, у међувремену сви путеви модерних технологија воде у Кину и из Кине.

Британија тврди да је задовољна сарадњом са Пекингом. За сада.