Парламентарни избори у Немачкој, чему се Брисел нада

Европа није снажна без снажне Немачке, каже председница Европског парламента, Роберта Метсола, након распада  коалиције Социјалдемократа (СПД), Либерала (ФДП) и Зелених у новембру прошле године.

Званичне изјаве о изборима у Немачкој су ретке, јер се политичари Европске уније начелно не изјашњавају о изборима у државама чланицама.

Међутим, када се највећа држава чланица налази пред могућом променом власти, то у Бриселу не пролази незапажено. Наравно, и партнерске државе с којима Немачка сарађује унутар Европске уније заокупљене су том темом.

Један дипломата ипак је сажео расположење у Бриселу, за Дојче веле: „Са изборима је повезана нада да ће након њих бити више јасноће и предвидљивости у немачкој позицији према законодавним иницијативама“.

ЕУ се нада да ће Берлин бити мање двосмислен

Тај дипломата алудира на нешто што Софи Порншлегел, заменица директора Института Жак Делор у Бриселу, назива „екстернализацијом немачких проблема у Бриселу“.

Користи, дакле, психолошки термин који описује како унутрашње стање делује према споља. У нади да се то више неће догађати након распада последње владе, Брисел пажљиво прати који ће политички правац заузети нова немачка владајућа гарнитура.

Интерни сукоби унутар последње владе изазвали су велике поремећаје у доношењу одређених закона у Европској унији. На пример, већ договорени план о климатски неутралним аутомобилима до 2035. године био је недељама одгађан, због несугласица унутар немачке владе.

Тек након уступака либералном коалиционом партнеру, савезна влада је одобрила предлог. Слично се догодило са  Европским законом о ланцима снабдевања, где се Немачка уздржала од гласања након дугих преговора и ублажавања текста закона, јер чланови коалиције нису могли да се договоре ни о том питању.

„Немачко гласање“ као симптом семафорске владе

Такво понашање у Бриселу се у међувремену с подсмехом назива „Герман Воте“ (немачко гласање). Иако уздржаност при гласању није ни нова ни искључиво немачка појава, никада пре тај израз није био коришћен толико често као током мандата семафорске коалиције, потврдио је саговорник.

Како би ЕУ усвојила закон, обично је потребно да најмање 15 држава чланица, које представљају 65 одсто становништва, гласају за њега. Немачка сама представља 18,5 процената становништва ЕУ, а ако се уздржи од гласања, ти гласови се не убрајају. Осим тога, Европски парламент такође мора да одобри закон.

Немачка тренутно нема водећу улогу у ЕУ

Последњих година показало се колико ЕУ може бити ослабљена када Немачка не преузме водећу улогу, каже за Дојче веле Фабијан Цулег, директор Европског политичког центра у Бриселу.

„Видели смо нестабилност у Немачкој. Видели смо како одлуке једноставно више нису могле бити донесене. У Бриселу влада велики страх да се то неће променити ни након избора“, објашњава Цулег.

Политиколошкиња Порншлегел истиче да Немачка последњих година није доносила пуно иницијатива у европској политици, чиме није испунила улогу која се од ње очекује.

Нова расподела моћи у Бриселу

Традиционално, немачко-француска сарадња сматра се покретачем европских пројеката. Но колико ће тај „мотор“ добро да ради зависи и од тога како се слажу челници две земље.

Однос између председника Емануела Макрона и канцелара Олафа Шолца „баш и није једноставан“, примећује Порншлегел.

Додаје да свака сарадња зависи од политичке воље и спремности на компромисе, али ни у Француској ни у Немачкој она није довољно изражена. Обе земље су из Европских избора изашле ослабљене.

У Француској је председник Макрон зато расписао превремене парламентарне изборе, али ни они нису донели потребну стабилност.

„Дошло је до промене у динамици моћи унутар Брисела“, каже Порншлегел.

Сматра да сада већу улогу игра Пољска, која тренутно председава ротирајућем председништву Савета ЕУ.

Финансијска питања чекају нову немачку владу

Без обзира на то како ће изгледати нова немачка влада, у Бриселу је већ чека низ великих изазова. Европска комисија планира да овог лета представи нови вишегодишњи финансијски оквир за период од 2028. до 2034. године. Немачка у буџет ЕУ уплаћује највише средстава и према подацима новинске агенције дпа обезбеђује скоро четвртину средстава.

Политиколошкиња Софи Порншлегел очекује највеће сукобе управо у овом подручју, с обзиром на то да ће нови буџет морати да укључи отплату дугова насталих током пандемије коронавируса.

То би могло да значи мање средстава за безбедност или конкурентност Уније. Зато ће се расправљати и о томе треба ли Немачка да реформише своју „кочницу задуживања“, како се назива уставна забрана нових задуживања.

Немачка мора да скине табу с неких ствари

Према економисти Фабијану Цулегу, Немачка мора схватити да сада мора пронаћи додатна средства. То укључује и преиспитивање табуа као што су заједничке Европске обвезнице (Еуробондс).

Недавно се поново распламсала расправа о томе како финансирати будуће европске трошкове за обрану. Док се Немачка томе противи, друге земље попут Пољске и балтичких држава подржавају такав предлог.

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски рекао је на конференцији за медије у Бриселу почетком фебруара да би волео да нова Немачка влада поновно размотри ово питање.

У подручју одбране и безбедности потребно је много више улагања, каже Цулег. Европска комисија процењује да ће ЕУ морати да инвестира 500 милијарди евра у обрану током следећих десет година. Осим тога, потребне су јасни ставови из Немачке о питањима која су кључна за немачку индустрију, попут конкурентности Европе и односа с Кином .