Америка против мексичких картела – битка за јужну границу

Више од 430.000 људи је убијено и око 60.000 нестало у већ две деценије дугом рату мексичких власти и локалних картела, до тренутка када је амерички председник Доналд Трамп одлучио да ове бруталне организације упише на прилично дуг списак терористичких организација, раме уз раме са Исламском државом, Ал каидом, Хамасом, али и иранском Револуционарном гардом.

Неколико дана касније, у понедељак, наоружани припадници мексичких картела су са острва Фронтон које се налази насред реке Рио Гранде, запуцали по америчким војницима и убрзо затим побегли назад у Мексико.

Убрзо, америчка амбасада у Мексико ситију упозорила је америчке грађане да избегавају погранична подручја, пре свега због чињенице да је мексичка полиција на неколико места, уз путеве, открила импровизоване експлозивне направе, сличне онима које су припадници Ал каиде и Исламске државе постављали пред америчка возила у Ираку.

Једна од тих мина, разнела је аутомобил владиног званичника и ранила неименовану особу у Рио Браву 23. јануара.

Газа, Сирија, Украјина и север Мексика

Амерички званичници наводе да су припадници картела "озбиљно простудирали" ратове у Појасу Газе, Сирији и Украјини, након чега су набавили значајан број дронова способних да носе експлозив.

Осим дронова, око 170.000 припадника различитих банди у Мексику има на располагању и неколико врста оклопних возила наоружаних тешким митраљезима, модерно пешадијско наоружање и снајпере, али и гомилу бруталних убица.

Један од картела се, својевремено, хвалио како је са украјинског ратишта набавио противтенковске пројектиле "џавелин".

Последице акција тих убица главни су предмет истраге форензичара у Хуарезу, који су током 24 часа рада на терену прикупили тела најмање 73 особе, чији ће идентитети бити утврђени када се узорци ДНК упореде са неким од 3.700 људи несталих у овом региону од краја лета.

Та тела резултат су сукоба две банде око шверца дроге и миграната преко јужне границе САД. Разлози за ова убиства су различити и варирају од издаје, крађе до личних обрачуна.

Истовремено, амерички Федерални истражни биро сматра да се на платном списку картела налази низ локалних политичара, пословних људи, као и припадника војске и полиције, што пограничне регионе чини безмало посебним државама.

Америка је на јужну границу, у једном од првих потеза Трампове администрације, упутила око 1.500 војника, надајући се да ће, уз помоћ локалних полицијских снага, успети да заузда погранични криминал.

У првим данима "нове реалности" на мексичкој граници, припадници картела нису деловали ни мало узнемирени претњама из Вашингтона, па су екипи телевизисјке мреже Еј-Би-Си дозволи да их прати у једној од ноћних акција.

У теренско возило су утоварили две аутоматске пушке и неколико пиштоља, које су управо допремили из САД, одакле потиче готово сво оружје које картели користе у обрачунима.

Америка, међутим, није претерано забринута због протока наоружања ка Мексику, већ је цела операција смишљена како би се зауставио шверц дроге у супротном правцу, пре свега фетанила од којег је у протеклих 12 месеци умрло више од 70.000 људи.

У аутомобил из којег су, неколико тренутака раније, извадили оружје, објашњава Еј-Би-Си, мафијаши су убацили 10.000 таблета фетанила, што у САД вреди око 50.000 долара.

После дроге, шверц имиграната је други најуноснији извор прихода за мексичке мафијаше, јер цена преласка у САД варира између 8.000, за Мексиканце и остале Латиноамериканце, до 20.000 долара колико улазак у Америку кошта нелегалне имигранте из Кине и азијских земаља.

Уколико немају довољно новца, усељеници се картелима који контролишу ове руте, могу одужити и на друге начине – рецимо тако што пренесу пакет кокаина или фетанила.

Америчке власти тврде да је током 2023. године у Америку нелегално ушло око 2,5 милиона људи, односно 300.000 више него годину раније, чиме је број илегалних усељеника у САД достигао невероватних 20 милиона, или двоструко више у односу на тренутак када је Џозеф Бајден ушао у Белу кућу.

Зид млађег Буша

Градитељски тренд, чије историјске крхотине леже разбацане широм света, обновио је у новије време, 2005. године, млађи Џорџ Буш, који је талас миграната из Латинске Америке одлучио да заустави подизањем 1.000 километара дуге ограде уз троструко дужу границу са Мексиком.

Пет година и небројено милијарди долара касније, Американци су пројекат обуставили, пошто се испоставило да ће ограда, макар била праћена размештањем свакојаких сајбер чудеса, дронова, термалних камера и граничних патрола, тешко зауставити сиротињу у "потрази за срећом", фразом коју су у елементарна права становника САД "уградили" Томас Џеферсон и остали оци нације.

Пре него што је пројекат обустављен, противници његове изградње израчунали су да је за сваког илегалног имигранта који је ухваћен приликом покушаја преласка границе потрошено око 40.000 долара. Бушу је пребацивано и лицемерје, јер је Америка изграђена на зноју и крви имиграната.

Суштински, Америка је потрошила сумануту количину пара на пројекат који је унеколико успорио прелазак границе, али није претерано утицао на прилив илегалних имиграната из Јужне Америке.

Серија Трампових одлука везаних за анархију на јужној граници тешко ће ипак зауставити прилив миграната и дроге, јер је потражња за јефтином радном снагом и опијатима, једноставно, превелика.