Последица неуспеле диктатуре и крај отпора – Јун први јужнокорејски лидер ухапшен на функцији

У престоници Републике Кореје Сеулу рано јутрос по локалном времену ухапшен је председник државе Јун Сук Јол.

Јуна су привели агенти Бироа за истрагу корупције међу високим званичницима (ЦИО), подржани јаким снагама полиције.

То је први пут да је један лидер јужнокорејске државе ухапшен у тренутку када још увек није у потпуности разрешен функције или му није истекао мандат.

Јун је приведен под сумњом да је извршио побуну када је 3. децембра на кратко увео ванредно стање и покушао да суспендује рад парламента, правдајући се тиме да опозициона Демократска партија, која држи убедљиву већину у том законодавном телу, из себичних разлога паралише рад владе и тиме практично ради у корист непријатељског комунистичког режима у Пјонгјангу.

Председнички грех - неуспело увођење диктатуре

Председник Јун је 14. децембра у парламенту опозван са функције јер је постало јасно да је ангажовањем специјалних јединица војске покушао да омете законско право посланика да пониште његову одлуку о увођењу ванредног стања. Нарасла је и сумња да је намеравао да уз помоћ војске лиши слободе неколико виђенијих политичара, не само из редова опозиције, већ и сопствене партије. 

Отуд је за његов опзив је гласало и неколико посланика његове владајуће странке Снага народа упркос тешким импликацијама које за њу може имати евентуална смена председника. 

Јун је затим послат пред Уставни суд, чије судије треба да одлуче да ли је заиста покушао да подрије уставни поредак и уведе диктатуру, односно, да ли ће бити у потпуности уклоњен са положаја или бити враћен на функцију председника након суспензије која траје до окончања шестомесечног поступка.

У међувремену парламент је опозвао и премијера Хан Дук Суа, који је привремено одменио Јуна на месту председника, јер је одбијао да одобри именовање нових судија Уставног суда које је предложила већина у парламенту, па сада функцију председника државе обавља министар финансија Че Санг Мок. 

Наиме, Уставни суд Републике Кореје у пуном саставу броји девет судија, али у тренутку када је председник Јун био опозван у њему је радило само шест. За разрешење и смену председника управо је потребно шест од девет гласова судија Уставног суда, па је опозиција, која држи готово двотрећинску већину у парламенту, била уверена да ће у тим условима Јун успети да се одржи на власти упркос неуставном покушају увођења диктатуре, поготову стога што је и он сам по професији правник и дугогодишњи тужилац са везама у судству, те је лично предложио три од поменутих шест судија.  

Након смене вршиоца функције председника Хана, број судија је повећан на осам и мада је Уставни суд упутио позив суспендованом председнику Јуну да се појави на првом рочишту заказаном за 14. јануар, он се није одазвао изговарајући се бригом за сопствену безбедност.

Крај отпора посрнулог председника

У међувремену, независно од Уставног суда, на Јуновом хапшењу радио је специјални истражни орган по имену Биро за истрагу корупције међу високим званичницима (скраћено ЦИО), који не само што је у више наврата позвао Јуна на саслушање, већ је и покушао да га приведе. 

У првом покушају привођења раније овог месеца те истражитеље су спречиле Јунова председничка гарда и јединице војске стациониране у и око председничке резиденције. 

Јун је одбијао позиве ЦИО на информативне разговоре, те се одупро поменутом покушају привођења под изговором да ЦИО и полиција немају ингеренције за хапшење када су у питању оптужбе за побуну и рушење уставног поретка, већ могу да саслушавају и лишавају слободе искључиво лица која су починила разне форме корупције. С друге стране ЦИО, чини се, сматра да Јунов покушај ометања рада парламента спада у злоупотребу положаја, што је форма корупције.

Први покушај привођења омели су и грађани, конзервативне присталице председника Јуна, које су прихватиле његов аргумент о томе да је деловање ЦИО и полиције нелегално и да кроз њега опозиција покушава да преузме извршну власт и практично украде кормило државе од демократски изабраног лидера.

Протеклих пар недеља по цичи зими неколико стотина Јунових присталица је дању и ноћу покушавало да одбрани председничку резиденцију, а у међувремену, на изненађење многих, Јунова дотле изузетно ниска популарност у истраживањима јавног мњења је скочила за чак око 12 поена.

Ипак, како су расле тензије и могућност да дође до оружаног сукоба између полиције са једне и председничке гарде и војске са друге стране, те држава потоне у грађански рат, суспендовани председник Јун је, практично, одлучио да се преда истражитељима ЦИО.

Рано јутрос по локалном времену, дакле, његову резиденцију је опколило хиљаду истражитеља и других радника ЦИО, док су се на обезбеђење простора око ње и смиривање демонстраната упутиле јаке полицијске снаге које су бројале 3.000 људи. 

Медији у Источној Азији јављају да се председничко обезбеђење испрва успротивило уласку истражитеља ЦИО у Јунову резиденцију, али да су његов адвокат и шеф кабинета њима ипак дозволили приступ, након чега је суспендовани председник Јун ушао у аутомобил и упутио се у штаб ЦИО, односно Канцеларију тужиоца у Сеулу.