Оружје које је забринуло Пентагон, зашто је Кина главни ривал САД за примат у свету

На "војску једине земље која има способност да промени међународни поредак успостављен после Другог светског рата, како је Кину описао одлазећи шеф Стејт департмента Ентони Блинкен, Вашингтон гледа као на најозбиљнијег потенцијалног противника у борби за глобалну доминацију.

Американци тврде да је Тајван кључни циљ кинеске војне експанзије, али да гигантска армија још увек није спремна за такав подухват. Концепт кинеске свеобухватне националне одбране, ионако, уједињење са Тајваном предвиђа до 2029. године.

"Ни једна друга земља нема капацитет да промени систем међународних односа успостављен након Другог светског рата. Кина има економску, војну и дипломатску моћ да то учини на начин на који не може ни једна друга држава", рекао је Њујорк тајмсу амерички државни секретар Ентони Блинкен свега неколико дана пошто је Пентагон објавио нови, 182 стране дуг извештај који већ четврт века слови за најдетаљнији јавно доступни извор о стању у Народноослободилачкој армији Кине.

Аналитичари Пентагона сматрају да Кина настоји да изгради армију која би имала утицај далеко ван граница државе, те постојеће снаге унапреди на основу сада већ врхунске индустријске базе.

Као нуклеарна сила, Кина још увек заостаје за Америком и Русијом, које према споразуму о контроли ове врсте оружја имају по 1.550 атомских бојевих глава. Пекинг, према проценама Пентагона, на располагању има више од 600 оперативних нуклеарних бојевих глава, односно 100 више него лане. Уколико задржи овај ритам развоја, Кина ће до 2030. године имати читавих 1.000 нуклеарних бојевих глава.

Са кинеске стране, међутим, нема ни потврде ни демантија података о броју нуклеарних бојевих глава, јер се Пекинг о овом питању скоро никада не изјашњава, али је цео урадак Пентагона назвао производом тежње да се оправда војни буџет и утиче на јавно мнење.

Портпарол кинеског министарства одбране, Жанг Сиоганг оптужио је Америку да већ две деценије објављује сличне обмањујуће извештаје, како би стварајући лажне наративе, створила криву слику о Кини. Такође, америчке процене о броју нуклеарних бојевих глава назвао је "озбиљним претеривањем".

"Кина је привржена мирном развоју, ограничавајући се на одбрамбену војну доктрину. Активно испуњавамо међународне обавезе које произилазе из статуса војне силе и придржавамо се концепта заједничке бриге за човечанство", рекао је кинески официр.

Нови авиони, дрон, носач хеликоптера

Тамноплави, готово потпуно троугласти авион који је накратко летео изнад Кине, изазвао је праву панику међу западним аналитичарима, до мере да су се, скоро моментално, стропоштале акције "локид мартина" - компаније која производи најнапреднији амерички борбени авион Ф-35.

Нови авион је, на Западу, одмах добио ознаку Ј-36 на основу серијског броја летелице који се види на фотографији - 36011. Представљен је тачно 14 година после модела Ј-20, односно на рођендан председника Мао Цетунга.

Према првим проценама, нова кинеска летелица дуга је 22 метра, са распоном крила од око 20 метара. Још није познато да ли ће авионом Ј-36 управљати један или два пилота. Извесно је, пак, да га покрећу три мотора, а дизајн издувних отвора сугерише да ће имати ниску радарску видљивост.

Свега дан после рођендана Мао Цетунга, шарени дим обавио је труп новог амфибијског брода "Сечуан", пре него што је уз све фанфаре поринут у воду у шангајском бродоградилишту.

Највећи брод овог типа на свету, на ивицама палубе има два торња и опремљен је електромагнетним катапултима, што омогућава полетање и слетање озбиљних борбених авиона и хеликоптера.

Након тога, појавио се још један авион и велика беспилотна летелица.

Бројчано, са 370 бродова и подморница, Кина има највећу морнарицу на свету. Процењује се да ће до 2030. имати 435 бродова, што практично значи да Пекинг на сваке три године у састав флоте уврсти пловила снаге француске ратне морнарице.

"Кина има капацитет за изградњу било којег типа ратних бродова: подморница, површинских, помоћних и амфибијских бродова, наводи се у извештају Пентагона.

Овај податак представља озбиљан контраст у односу на америчку одбрамбену индустрију, која се суочава са тешкоћама у производњи свега, од подморница до површинских ратних бродова и муниције.

"Кинеска морнарица одржава површинску флоту у стању високе приправности, с нагласком на брз одговор на могуће регионалне кризе... Подморничка флота је слично позиционирана са све већим фокусом на тренинге за стварне кризне ситуације далеко од кинеске обале. Авијација је покренула низ реформи са циљем стварања модерних, професионалних борбених снага".

Кинески војни и буџет и корупција

Кључни део Пентагоновог извештаја односи се на кинески војни буџет, који према америчким проценама износи између 330 и 450 милијарди долара, односно скоро два и по пута више од јавно објављених трошкова за одржавање и развој оружаних снага.

Наводи се да је Кина изградила три нове ракетне базе са 320 силоса за лансирање интерконтиненталних балистичких пројектила.

Осим из силоса, кинеска армија способна је да балистичке ракете лансира и са подморница и све већег броја стратешких бомбардера. Наводно, разматра се могућност да се ови пројектили испаљују и из железничких композиција, а у току је развој система за "фракционо орбитално бомбардовање", те хиперсоничних ракета, којих Кина и сада има више него било која држава на свету.

Иако извештај укључује посебно поглавље о корупцији, била би грешка фокусирати се на ово питање науштрб значајних напретака које Кина очигледно остварује у изградњи модерне и способне војске која може угрозити САД.

Само током друге половине 2023. године, најмање 15 високих војних официра и званичника кинеске одбрамбене индустрије је смењено, укључујући и министра одбране који је раније био задужен за развој, те директора највећег кинеског произвођача ракета.

Чињеница да лидер Кине, Си Ђинпинг, наставља агресивно да искорењује корупцију у PLA више од деценије након почетка свог мандата, показујеодлучност да изгради војску која може да му пружи снажне опције за постизање политичких циљева - пре свега уједињење са Тајваном.

Циљ - Тајван

Као кључни циљ кинеске војне експанзије, амерички аналитичари и даље виде Тајван.

Пентагон наводи да кинеско руководство уједињење са Тајваном види као суштински услов свеобухватне националне обнове, чији је крајњи рок 2049. година.

"Кинеска армија агресивно развија капацитете за обесхрабривање, одвраћање или неутрализацију евентуалне интервенције трећих страна у азијско-пацифичком региону", наводи Пентагон, не скривајући да се иза географске одреднице, у овом случају, мисли на Тајван.

У том циљу, тврди Пентагон, Кина је наставила да усавршава вештине потребне за "напад на Тајван", те да се маневри кинеских оружаних снага, из године у годину, све више фокусирају на војне кризе у Тајванском мореузу, док истовремено одлажу или спречавају интервенцију трећих страна.

Вежба "Заједнички мач" у априлу 2023. године био је први пут када је кинески носач авиона "симулирао напад на Тајван“.

Пентагон је, истовремено, оценио да Кина још увек није демонстрирала тип и обим софистицираних урбаних ратних операција или способности за дугорочну логистику који би вероватно били потребни за операције против Тајвана.

"Тајван је питање унутрашње политике Кине и од суштинске је важности за кинеске интересе. То је прва од црвених линија у односима Кине и САД која не сме бити прегажена", навело је кинеско министарство одбране.

"Кинески народ никада неће пристати на одвајање острва Тајван, без обзира ко и када покуша тако нешто. Кинеска војска одржава маневре око острва Тајван како би се спречило страно мешање и провокације тајванских сецесиониста. Ове вежбе су неопхоподне и оправдане како би се заштитио територијални интегритет и суверенитет", тврди кинеско министарство одбране.