Мистерија настрадалог јужнокорејског авиона - како је трагедија на Муену могла да буде избегнута

Летелица јужнокорејске авио компаније "Чеђу ер" са 181 путником и чланом посаде је 28. децембра ујутро при слетању на Међународни аеродром Муен ударила у баријеру од ојачаног бетона која је носила ИЛС антене намењене за вођење летелица током спуштања.

Страховиту експлозију преживела су само два члана посаде која су седела у репу авиона, једином делу летелице који није у потпуности прогутао пламен.

Авион типа "Боинг 737-800", власништво поменуте јужнокорејске лоу кост компаније, враћао се у земљу из престонице Тајланда Бангкока и скоро искључиво носио јужнокорејске туристе.

Приликом слетања, показују снимци, закрилца авиона нису била у положају за кочење, односно, слетање, а ни стајни трапови нису били извучени, због чега је он завршио клизајући на трупу великом брзином. 

Сумња се да је летелица изгубила погон на једном или, можда, оба мотора услед удара птица, које су у великом броју настањене у непосредној близини аеродрома, те да је тако проузроковани губитак електричног напајања онемогућио покретање контролних површина летелице и стајних трапова.

Одговорност није на архитектама аеродрома? 

Пуно домаћих и страних медија непосредно након несреће је изразило жаљење и изнело осуду на рачун пројектног плана аеродрома, због тога што је авион, мада је успео да уредно слети на "стомак," доживео страшну трагедију. 

Њихов аргумент је био да би вероватно много живота било спасено да је постоље за антене у које је несрећни авион ударио било постављено мало даље од писте или да бар није било направљено од бетона, већ неког лакшег материјала, како је то уобичајено. 

Сада је, међутим, јасно да је аеродром у Муену, што се тиче раздаљине пропратних објеката од писте, изграђен у складу са међународним прописима који важе у ваздухопловству, те да је бетон употребљен за утврђивање антена из објективних разлога - због високе опасности од плављења. 

Под лупом медија била је и чињеница да је само неколико десетина метара иза фаталног бетонског постоља са антенама, несрећну летелицу чекао и зид од цигала, који опасује цео аеродром. Но, тврде познаваоци материје, он постоји стога што све ваздушне луке у Републици Кореји, због континуираног ратног стања са северним суседом, морају да служе и у војне сврхе, па се ради умањивања ризика од шпијунирања војних авиона обавезно окружују зидовима. 

Мистериозне околности

Но, пуно тога остаје нејасно у вези последњих тренутака лета, пишу медији у источној Азији, између осталог и зато што је транспондер авиона престао са радом неколико минута пред несрећу. 

Највећа мистерија је да ли је налет птица заиста проузроковао хаварију оба или само једног мотора и колико су несрећи допринели људи који су управљали авионом. 

Наиме, страхује се да су пилоти можда у паници грешком искључили исправни леви мотор летелице у уверењу да је он тај који је оштећен. 

На ту помисао наводе снимак авиона направљен непосредно пред слетање, који показује како дим куља из десног мотора, и чињеница да је приликом приземљења само на тој погонској јединици био укључен уређај за обртање смера потиска, који служи да успори авион током кретања на писти - то вероватно значи да је пилот погрешно веровао да управо тај мотор ради и да стога на њему треба да изврши кочење.

Још једна непознаница је то зашто су пилоти, када су одлучили да одустану од слетања, кренули у нови, овога пута фатални, покушај за приземљење само неколико минута доцније, мада за вршење потребних прорачуна и постављање нове конфигурације авиона за слетање треба око 20 минута.

Први удес малог авиопревозника

Млади авио превозник "Чеђу ер", који носи име по највећем јужнокорејском острву на којем живи око 670.000 становника, је за источноазијске услове мала компанија са око 2.700 радника и 40 летелица.

Компанија није имала ниједну смртоносну несрећу од оснивања у 2005. години до инцидента који је предмет овог текста, али јесте претрпео мањи скандал у којем је неколико њених летова било обустављено због пропуста везаних за безбедност. 

Настрадали авион произведен је 2009. године и пре него што су га Кореанци преузели 2016. служио је у ирском превознику "Рајан ер."

Авион је претрпео хаварију управо када је био на завршном прилазу аеродрому Муен, након лета који је трајао четири и по сата и почео по ноћи са пола часа закашњења.

Криве и птице и људи?

Стручњаци спекулишу да је могуће да су пилоти били уморни због густог распореда летења уочи празника, те да стога нису успели да адекватно одреагују на губитак једног или оба мотора, као и да је њиховом замору могуће допринела чињеница да су на пут кренули касно увече по локалном времену. 

По њима, с обзиром да је "Боинг 737-800" конструисан тако да може да полети под максималним оптерећењем и са само једним мотором, могуће је да су пилоти након удара птице у леви мотор уместо да остану мирни и полако приземе машину, због умора погрешно проценили ситуацију и искључили исправан мотор, што је довело до потпуног губитка напајања струјом и отказивања свих уређаја за управљање.

То их је онда, можда, присилило на брзо слетање у којем нису имали времена ни да ручно спусте точкове, мада је на поменутом моделу Боинга могуће мануелно, повлачењем полуга, отпустити стајне трапове из њиховог лежишта и пустити их да сами под деловањем гравитационе силе склизну у одговарајући положај.

Писта аеродрома у ретко насељеном округу Муан налази се непосредно уз море и мочвару, због чега је редовно под опсадом читавих јата птица, па је могућ и сценарио у којем су оне онеспособиле оба мотора.

То би, због већ поменутог губитка команди, представљало велики шок за посаду и тешку ситуацију за коју се пилоти широм света по правилу не обучавају јер је изузетно ретка. У том случају, разложније од покушаја слетања на писту, могло је бити спуштање авиона на неку мекшу и ширу површину у његовој околини.

Да ли је одсуство присебности пилота један од узрока несреће показаће истрага, која је већ почела и у којој поред домаћих, учествују и амерички стручњаци, пошто је летелица произведена у САД. 

До објављивања коначног извештаја истраге, међутим, проћи ће више месеци, а можда и неколико година.