Трамп поново узбуркао духове, прети да ће преузети Панамски канал

Говорећи пред присталицама у Аризони, Доналд Трамп је рекао да неће дозволити да Панамски канал падне у погрешне руке, упозоравајући на потенцијални кинески утицај. Кина не контролише нити управља каналом, али део компаније са седиштем у Хонгконгу већ дуго управља лукама које се налазе на улазима у канал на Карибима и Пацифику.

"Када је председник Џими Картер глупо предао канал, дао га је за један долар. Током његовог мандата само је Панама управљала каналом, а не Кина или нека друга земља. САД су корисник број један Панамског канала, са 72 одсто удела у транзиту робе која стиже из америчких лука. Мислите о томе. Ми смо га изградили, ми га највише и користимо", истакао је Трамп.

Канал је отворен 1914. године. Сједињене Америчке Државе су управљале њиме све до 1977. године. Након периода заједничке управе, Вашингтон је у потпуности предао контролу над пролазом 1999. године. Председник Панаме каже да сваки квадратни метар канала и околних области припада Панами и да ће тако и остати. У томе га подржава председница Мексика.

"Канал не контролишу ни Кина, ни Европска унија, ни САД. Одбацујем било какве лажне интерпретације. Канал ће остати у рукама Панаме, као наше наслеђе. Очекујем да ћемо очувати добре односе са новом америчком владом, уз узајмано поштовање", напоменуо је председник Панаме Хозе Раул Мулино.

Буру је изазвала и Трампова изјава о статусу Гренланда. Сматра да та аутономна територија Данске, због националне сигурности и слободе широм света, треба да буде под америчком контролом, о чему је говорио и током првог председничког мандата.

"Гренланд није на продају. Није био ни 2019. када је стигла прва понуда. Желимо већу сарадњу са Американцима у одбрани, образовању и бизнису, али нисмо на продају и нећемо бити под њиховом контролом", каже посланица у парламенту Данске Аја Чемниц.

Кристијан Келдсен, директор "Гренланд бизниса" каже да на то треба гледати као позив на дијалог. "САД су наш важан партнер, постоји дуга историја односа Америке и Гренланда. Мислим да не мањка политичког интереса да се настави сарадња", додаје Келдсен.

Острво, чији је главни град ближе Њујорку него Копенхагену, има богата налазишта минерала, нафте и гаса. Стратешки је важно за америчку војску која ту има велику базу ратног ваздухопловства, као и за систем за рано упозоравање на балистичке пројектиле.