Либија – Руси долазе

Четири велика брода, укључујући и десантни "Александар Шабалин" и фрегату "Адмирал Горшков", прошли су кроз португалске територијалне воде, наводно на путу ка Медитерану, или још прецизније сиријској луци Тартус на чијим је доковима поређана сила тешког наоружања и пројектила, спремних за утовар и пребацивање на неку другу локацију.

Последњи контакт са руским бродовима имала је португалска ратна морнарица, која је флотилу пратила пуних 60 сати.

Покрет бродова из Балтичког ка Средоземном мору последица је неизвесног исхода преговора Москве и нових сиријских власти око судбине базе Хмеимим и посебно луке Тартус, која представља кључ совјетских и касније руских интереса у Медитерану, још од 1971. године када је Хафиз ел Асад дао Совјетима излаз на Медитеран. Ваздухопловна база Хмеимим, јужно од Латакије, успостављена је 2015. године.

Реч народа, или политички интереси

Крајњу реч о руским базама ће имати сиријски народ. Тако бар тврде представници нових сиријских власти, који већ данима, далеко од очију јавности, преговарају са Русима о судбини база Хмеимим и Тартус.

То је потврдио и руски председник Владимир Путин, који је на годишњој конференцији за новинаре рекао да је Москва, у разговорима са новим властима, наишла на подршку за идеју да руске снаге и надаље остану у базама у Сирији.

Једна од руских идеја је да ваздухопловна база Хмеимим буде центар за дистрибуцију хуманитарне помоћи, пошто је из те базе из Сирије већ евакуисано око 4.000 иранских војника.

Коначни став дојучерашњих побуњеника још није сасвим јасан. Спекулише се да би Хајат Тахрир ел Шам, или Покрет за ослобођење Леванта могао пристати на наставак руског присуства у замену за признање, тим пре јер је Запад прилично резервисан због њихових веза са, прво Ал Каидом, а затим и Исламском државом.

Бег Башара ел Асада у Москву могао би, истовремено, дати и позитиван и негативан ток преговорима, јер би нове власти могле тражити изручење бившег председника, или пак захвалити се Русима јер су их ослободиле једног великог проблема.

Израелски притисак на преговоре

Израелска авијација је, бомбардујући складишта наоружања сиријске војске недалеко од Тартуса, изазвала земљотрес снаге три степена по Рихтеровој скали, али и упутила прилично јасну поруку свим снагама у региону ко ће, у будућности, играти главну улогу.

Порука је, чини се, донекле била упућена и Русима, јер су се објекти у Тартусу озбиљно затресли после огромне експлозије у арсеналу, који су претходно напустиле Асадове снаге. У комаде су разнесени и последњи преостали противавионски системи.

Претходно, Израел је уништио сиријску ратну морнарицу, ваздухопловне базе, као и места на којима је, наводно, било ускладиштено хемијско оружје. Свеукупно, израелска авијација извела је око 800 напада.

На сателитским снимцима базе Хмеимим види се гомила војне опреме дотерана близу транспортног авиона Ил-76. На стајанци недалеко од "иљушина" и даље се виде бројни "сухоји", те неколико мањих транспортних авиона.

Уз докове накрцане војном опремом у Тартусу, јасно је да ће Русија бар део наоружања пребацити на неко друго место.

Дбеиба против Хафтара, случај руски

Лидери ривалских фракција у Либији, Абдулхамид Дбеиба у Триполију и самозвани фелдмаршал Калифа Хафтар и о распоређивању руских снага у Либији имају супротне ставове.

"Нећемо дозволити где се сударају интереси других држава", рекао је Дбеиба, реагујући на могућ долазак нових руских војника и борбених система.

Ривалске либијске владе, у Триполију и Бенгазију, већ су годинама ушанчене у борби за превласт, али су отворени сукоби, готово по правилу, ограничени на спорадична пушкарања.

Стабилност ситуације, сматрају Либијци, махом је производ статуса кво који су, некако, успели да, својим снагама, успоставе експедициони корпуси из Турске и Русије.

Снаге Калифе Хафтара, свакако, биће у будућности снажније за неколико товара наоружања које су Руси у последњих недељу дана већ пребацили из Сирије, укључујући радаре за системе С-300 и С-400. Истовремено, из Минска је 13. децембра у Либију долетео руски транспортни авион.

Против новог руског утицаја у Либији устао је и италијански министар одбране Гвидо Корсето, који је дневнику Република потврдио да Русија пребацује наоружање у базе под контролом "фелдмаршала" Хафтара.

"Руски бродови и подморнице увек представљају разлог за бригу, а сада су на два корака од нас", рекао је италијански министар.

База у Торбуку је, како се чини, главна мета руског интереса, пре свега јер Москва већ извесно време преговара са Хафтаром о званичном уговору којим би ова медитеранска лука постала истурено одељење војске и морнарице Русије.

Руске снаге се у Либији налазе још од 2018. године, када је у ту државу стигла претходница плаћеника "Вагнера". Из Либије, вагнеровци су, пре смрти Јевгенија Пригожина и преласка под окриље министарства војног, операције проширили на Нигер, Мали и Централноафричку Републику.

За сада, руске снаге су распоређене у четири ваздухопловне базе у околини Бенгазија, Триполија, Сирте и у Брак ел Шатију на југу земље.

За Италијане, највећи проблем представља база близу Сирте која се налази на свега пола сата лета од ваздухопловно-поморског центра НАТО-а у Сињорели.