Милиони Британаца петицијом траже нове изборе

У јулу су гласови само девет од четрдесет шест милиона регистрованих гласача левици донели надмоћну парламентарну већину у већинском изборном систему са ниским одзивом разочараних грађана.

Шта је милионе Британаца навело на тако драстичну акцију?

Удар на пензионере

Главна мантра Стармерове владе је „црна фискална рупа“ дубока двадесет две милијарде фунти, коју треба попунити да би се испунила изборна обећања. 

Удар су први осетили најсиромашнији пензионери, који су остали без традиционалне помоћи за грејање током зиме. Kонстернација јавности није спречила удар власти на пензионе фондове. 

У говору пред богаташима лондонског Ситија, министарка финансија Рејчел Ривс најавила је претварање пензионих фондова у три огромна инвестициона фонда.

Тврди да су јој пример Kанада и Аустралија.

„Ранија домаћа и инострана пракса указују да би преузимањем пензионих фондова од локалних самоуправа и њиховом реструктурирањем у мегафондове, могли да ослободимо око осамдесет милијарди фунти и уложимо их у приватне фондове, развој предузећа и саобраћајне, енергетске и стамбене инфраструктуре“, рекла је Ривсова инвеститорима у Ситију.

Пензионер Роберт Гринграс узвраћа оценом да је стављање централизованих пензионих фондова у руке приватних форми огроман ризик.

„То су ризичне инвестиције, са потенцијално великим зарадама, али и могућим огромним другом“, упозорава он. Пензиони фондови су до сада уживали „троструку заштиту“ сваке британске владе.

Порез на сеоска газдинства

После пензионера, на ред су дошли сељаци. Нови буџет уводи порез на наслеђивање пољопривредних добара, која су до сада била изузета од намета. Изговор владе је да жели да опорезује богаташе, који куповином земље избегавају порез. Сељаци опет тврде да левица води касни рат против традиционалног начина живота. Трактори су зато блокирали Вестминстер.

Kонзервативна посланица Викторија Аткинс оцењује да „граду окренута лабуристичка социјалистичка влада“ не разуме село, али да и сада мора да саслуша сељаке. 

„Никада раније нису били толико бесни и забринути за будућност“, каже Аткинсонова. 

Роберт Хенбури-Теншон из Алијансе за село сматра да је нови порез уништити пољопривреду.

„Сељаци мало зарађују, а напорно раде. Њихова имања и технологија много вреде, али ако пропадну, пропашће и пољопривреда“, упозорава он.

Уз сељаке је и бивши водитељ емисије „Топ гир“, а сада аутор популарне серије „Kларксонова фарма“, пољопривредник Џереми Kларксон.

„Ако влада буде уништила пољопривреду како је намерила, како ћемо се прехранити?“, пита Kларксон.

Бирократијом на имиграцију

Медени месец лабуриста и народа прекинула су летос убиства девојчица у Саутпорту. На немире, који су уследили, влада је реаговала драконским казнама против демонстраната. 

Истовремено, судови једва да реагују на преко педесет хиљада злочина, почињених хладним оружјем у земљи где је држање ватреног оружја забрањено.

У корену ових проблема је имиграција. У Британију је у протеклој години легално или илегално дошло око милион људи. Политика владе је да се билатералним споразумима кријумчари зауставе у земљама порекла.

Лондон само Багдаду у ту сврху плаћа пола милиона фунти. Но, током лабуристичког мандата, Ламанш је прешло чак двадесет хиљада миграната што је више него током владавине конзервативаца. 

Стармер сада прети британским послодавцима.„Сузбићемо злоупотребу издавања виза. Предуго смо жмурили пред злоупотребама нашег тржишта рада. Тиме преко мора шаљемо јасан сигнал да је с нама лако.

Томе је дошао крај. Наша правила ће бити поштована. Послодавцима који не буду играли по правилима, биће забрањено да унајмљују стране раднике“, рекао је на пријему у Градској кући Лондона британски премијер Kир Стармер. 

Док је олуја Берт поплавила велики део земље, влада ћути о надокнадама и помоћи. Млака и недоречена спољна политика продубљује поделе међу Британцима.

Док премијер пали светла на јелци у улици Даунинг, његова политика све мање је акција, а све више реакција на потезе Вашингтона и Брисела.