Нови приступ проширењу - може ли Западни Балкан утицати на будућност Европске уније

Већ на самом почетку, Европска комисија користи нови речник: каже да подржава амбицију Црне Горе да заврши преговоре до краја 2026. године, да подржава амбицију Албаније да закључи преговоре до краја 2027.

Иако представници Комисије и даље избегавају да говоре о датумима, то је најближе неком временском оквиру који се из Брисела могао чути још од 2018 године, када је (у документу Стратегија проширења) 2025. година означена као могући моменат пријема Србије и Црне Горе.

Додуше, тадашњи покушај Комисије да се одреди мапа пута за наредно проширење земље чланице су хладно игнорисале и гурнуле у фиоку.

Али, у међувремену се догодио рат у Украјини.

Словенка Марта Кос преузима ресор проширења у тренутку када је ова политика геополитички најзначајнија за ЕУ у последњих 15 година.

Њен избор је на Балкану углавном виђен као добра вест, јер познаје регион и долази из земље која снажно подржава чланство Западног Балкана - иако нема искуства у ЕУ и личну политичку тежину.

Нова комесарка за проширење каже да први пут после више од деценије постоји шанса да се закључе преговори са једном или више земаља.

Рокови и заслуге кандидата

Кос наводи да би до краја свог мандата желела да види све земље Западног Балкана у ЕУ, уз ограду да ће то зависити од њиховог учинка.

Као и шефица Комисије Урсула фон дер Лајен, на питања о роковима, Марта Кос се заклања иза познатих формулација да процес зависи пре свега од заслуга кандидата.

Искуство, међутим, показује да је то само делимично тачно.

Поред заслуга земаља кандидата, напредак одлучујуће зависи од институционалне и политичке спремности ЕУ да прихвати нове чланице. И можда изнад свега – од спремности ЕУ да на сто стави јасну понуду пријема у чланство у догледном року.

Тек када се то деси, лопта ће у потпуности бити у дворишту земаља Западног Балкана, а политички лидери Србије и региона заиста у ситуацији да покажу: да ли раде у корист чланства у ЕУ, или не. Хоће ли се таква понуда наћи на столу?

Оно што је сигурно је да у Бриселу, Берлину, Паризу и другим престоницама схватају да статус кво и политика "по старом" више нису могући.

Зато је Балкану већ стигла понуда Плана раста, вредног шест милијарди евра. Због тога се говори и различитим облицима фазног приступања, који, додуше, тек треба да се попуне садржајем.

План раста за Западни Балкан представља уистину нови приступ и, по свему судећи, биће основа политике ЕУ према региону до 2027. године.

Новац за реформе

Формула је једноставна – Брисел нуди додатни новац у замену за спровођење реформи које воде ка ЕУ.

Проблем је што многи сматрају да је план – иако корак у добром правцу - недовољан да би постигао прокламоване циљеве : економску конвергенцију и приблизавање земаља чланству.

Поред Плана раста, аналитичари у прве две-три године нове Комисије очекују интензивнију политику "малих корака": брже и чешће отварање преговарачких кластера, затварање кластера у случају Црне Горе, покретање преговора са Украјином и Молдавијом.

Право питање је, међутим, шта ће се дешавати после 2027 године.

Да ли ће најнапредније земље, Црна Гора и можда још неке, добити јасну мапу путу ка чланству, или ће приступање остати неорочени процес, без јасне циљне линије на хоризонту?

Ади Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност сматра да ЕУ треба да означи јасан циљ који би био отворен за све земље кандидате.

"Ако остваре све критеријуме, тај циљ је пуноправно чланство до 2030 године. За Црну Гору је потребна јасна гаранција да, ако закључи преговоре до 2026 године, може да уђе у ЕУ 2028. Други успешни кандидати приступили би 2030. Ако ЕУ не буде спремна за нове чланице до тада, земље кандидати би морали бар добити пуни приступ заједничком ЕУ тржишту, уз право на све четири слободе кретања.(људи, роба, услуга и капитала, прим.н)."

"28 земаља у 2028 години"

Један од индикативних сигнала у ком правцу би могле да иду ствари је недавна одлука о формирању радне групе у Савету ЕУ за припрему Уговора о приступању Црне Горе. Потписивање овог уговора је последњи чин у процесу приступања, након чега следи ратификација у парламентима и – пријем у чланство.

Жолт Дарваш из института Бројгел у Бриселу каже да се у ЕУ круговима све више говори о Европи са "28 земаља у 2028 години".

"Постоји очекивање да би Црна Гора могла да приступи ЕУ већ у 2028 години. Не могу да потврдим да ли ће се то заиста десити, али сама чињеница да говоримо о 28 земаља чланица у овом року шаље сигнал да постоји стварна жеља лидера ЕУ да се напредује у проширењу", каже Дарваш.

Ипак, многи званичници земаља Западног Балкана нису још увек сигурни да ЕУ овог пута мисли озбиљно. Председник владе Србије недавно је поставио питање зашто би Србија уводила санкције Русији данас, ако није сигурна да ће је то сутра довести до чланства.

Дипломате у Бриселу се надају да би брз напредак Црне Горе могао и да утиче на Србију, чије приступање је закочено амбивалентним геополитичким опредељењем Београда, проблемима у демократији и владавини права и односима са Приштином.

Да ли је проширење заиста на путу

"Најбољи доказ да је проширење могуће ће бити када до њега заиста и дође", наводи један европски дипломата.

Неколико кључних ствари ће у наредним годинама показати да ли је наредно проширење заиста на путу.

Прво питање је шта ће ЕУ ставити на сто после 2027 године. Хоће ли то бити јаснија мапа пута ка чланству, или ће се ЕУ задовољити да понуди"План раста 2"- ажурирану верзију постојећег плана, са нешто више новца и интеграцијом у више сектора јединственог тржишта.

Друго важно питање је како ће изгледати буџет ЕУ за период 2028 -2035, о чему ће преговори почети ускоро. Хоће ли нови седмогодишњи буџет издвојити више новца за кандидате и предвидети могућност нових чланова?

"Нова Европска комисија треба да амбицизоно преговара и постави високе циљеве када се буде договарао нови буџет ЕУ и да издвоји средства за проширење. Суме које су тренутно издвојене нису довољне да обезбеде конвергенцију са ЕУ, каже Стевен Блоцкманс из Центра за европске студије (ЦЕПС)

"Комесари за проширење и буџет треба заједно да раде на издвајању довољних износа, многоструко већих од оног што сада постоји у оквиру предприступних фондова ИПА", верује Блокманс

Најзад, отворено питање је унутрашња реформа ЕУ.

Многе земље чланице, почев од Француске и Немачке, виде ову реформу као предуслов даљег просишрења. Али, остаје нејасно када и да ли ће до ње доћи. Европска комисија је најавила да ће почетком 2025 године изаћи са предлозима за реформу буџета, институција и начина одлучивања у проширеној Унији. То би могао да буде тренутак истине за политичку вољу унутар саме ЕУ.

На почетку новог мадата Европске комисије реторика и приоритети већ су битно другачији, али стварни, опипљиви напредак у реалности тек треба да се догоди. Предстојећи петогодишњи мандат могао би да буде одлучујући за будућност политике проширења.