Изборни дан у Грузији у сенци сукоба присталица власти и опозиције

Избори се одржавају у тренутку када се грузијско друштво налази на раскрсници између Европске уније и Русије и у доба честих грађанских сукоба, а већина друштва тежи уставном циљу евроатлантских интеграција, које су ослабљене руским утицајем "и споља и изнутра".

На данашњем брифингу за новинаре из ГЦИК је потврђено да су до сада заказале три машине за верификацију гласова и да је положај злоупотребило седам изборних званичника задужених за пребројавање гласова.

У саопштењу ГЦИК се наводи да ниједан од ових проблема није проузроковао паузу у процесу гласања.

На брифингу је негирана информација о замени течности у маркерима за контролу гласања и убацивању воде уместо тинте, али је потврђено да је један члан изборне комисије преминуо.

Опозиционо оријентисана телевизија Пирвели пренела је да је њена новинарска екипа нападнута у граду Телави на истоку Грузије.

Ова телевизија тврди да су нападачи, наводно, били присталице популистичке, националистичке политичке странке ГД (Грузијски сан).

Са телевизије Пирвели тврди да је у нападу присталица странке ГД претучен сниматељ и оштећена опрема.

На друштвеним мрежама објављено је више видео снимака у којима су приказани сукоби гласача и симпатизера власти и опозиције.

Заоштравање уочи избора

Ово су први потпуно пропорционални избори у Грузији, са цензусом од пет одсто који странке морају да пређу да би попуниле 150 посланичких места.

Брисел је упозорио да ће избори бити пресудни за судбину грузијске демократије и њене дугогодишње тежње за чланством у Европској унији.

Истраживања јавног мњења показују да би опозиционе странке могле да добију довољно гласова да формирају коалициону владу која би заменила владајућу партију Грузијски сан, коју контролише моћни милијардер Биџина Иванишвили.

Коалиција укључује главну опозициону снагу Грузије, Уједињени национални покрет (УНМ) бившег председника Михаила Сакашвилија и Акхали, недавно формирану странку на челу са бившим лидерима УНМ.

Заједно са неколико мањих странака, они су потписали проевропску политичку платформу у којој су наведене далекосежне изборне, правосудне и реформе спровођења закона.

Садашња влада најавила је да планира да освоји "супервећину" у парламенту како би могла да усвоји уставну забрану прозападне опозиције.