Митровић: Тензије на Корејском полуострву расту, али сматрам да рата ипак неће бити

Северна Кореја има највећу армију на свету после кинеске, ако је у питању број људи, напомиње професорка Факултета политичких наука и директорка Центра за азијске студије Драгана Митровић.

"У Северној Кореји влада дух сличан као у Израелу – држава је стално спремна на рат, сматрајући се угроженом", објашњава Митовићева.

Како каже, угрожено се осећа због САД које имају трупе свуда у околини, и под чијим су стравичним санкцијама.

"И то је вид изражавања патриотизма у једном систему који је врло затворен, у коме постоји велика искљученост протока информација са стране", каже професорка ФПН-а.

Око 1,4 милиона добровољаца спремно је да се придружи војсци Северне Кореје, а професорка каже да је не чуди број и да је не би чудио ни већи од тога.

"Лидер Северне Кореје се показао умешним" 

Сматра да се лидер Северне Кореје Ким Џонг Ун показао спретним, с обзиром на то да су га представљали као потпуно неприпремљеним и младим.

Директорка Центра за азијске студије објашњава да је Ким Џонг Ун морао и хтео да настави нуклеарни програм који је започео његов деда, тако да је Северна Кореја 2006. године постала дефакто нуклеарна сила.

"Тада су се Русија и Кина, који иначе подупиру Северну Кореју, политички, у сваком смислу, не желећи да се промени поредак у Источној Азији, сагласиле у Савету безбедности да се овој држави уведу изузетно строге, стравичне санкције", објашњава политику великих сила према Пјонгјангу.

Професорка Митровић каже да од рата у Украјини те санкције Русија не поштује, а ни Кина.

"Управо је Русија сада ветом спречила да СБ УН усвоји нову резолуцију којим се продужавају санкције, а Кина је била уздржана", напомиње Митровићева.

Да ли је на помолу нови рат у свету?

Професорка Митровић је навела низ разлога у којима се може тражити мотив за рат.

"Подсетимо, после Корејског рата 1953. године, подељен је један народ, једна држава на два дела. Они су припали идеолошки, политички, геополитички различитим блоковима и циљ обе стране био је да се поново уједине", каже гошћа РТС-а.

Међутим, Северна Кореја је сада објавила да је Јужна Кореја непријатељска држава и више не жели да се уједини.

"Ако то значи да је непријатељска – то је сада екстремна реторика са непријатељском државом и може се ући у рат", каже професорка ФПН-а.

Међутим, директорка Центра за азијске студије сматра да до рата неће доћи, нити да лидер Северне Кореје и његово окружење имају такву намеру.

Тензијама претходио низ провокација и Сеула и Пјонгјанга

Јужна Кореја шаље дронове на територију Северне Кореје, односно пропагандне летке. Северна Кореја одговара слањем дронова са балонима у којима се налази смеће.

Митровићева подсећа да је Јужна Кореја и раније слала пропагандни материјал, у складу са политиком омекшавања, тј. поновног успостављања грађанских, економских односа.

Подсећа да је током Олимпијских игара делегација Пјонгјанга са сестром Ким Џонг Уна на челу дошла у Сеул, први пут после раздвајања две државе.

Сматра да је проблем ако Сеул жели ратоборну или чвршћу и више дефакто непријатељску политику према Северу, да под плаштом делања различитих невладиних организација шаљу те пропагандне материјале.

"Они су често и на самој граници пуштали јако бучне вербалне поруке које позивају на свргавање власти Северне Кореје. Сада су послали низ дронова, опет наводно некаква невладина организација, направљених од материјала попут стиропора који нису видљиви за системе који детектују прелет преко границе. И то је сад иритирало (Пјонгјанг), то је повод", каже професорка ФПН-а.

Оштре поруке сестре и десне руке Ким Џонг Уна

Ким Јо Џонг, утицајна сестра севернокорејског лидера, упозорила је на "катастрофу" ако јужнокорејске беспилотне летелице поново буду примећене изнад Пјонгјанга.

"Северна Кореја је нуклеарна сила, али се она, верујем, не би одлучила на употребу нуклеарног оружја", сматра професорка Митровић.

Подсећа и да се на територији Јужне Кореје налази више 30.000 америчких војника с удруженом командом на чијем су челу амерички генерали.

"Они годишње спроводе вежбе крај обале Северне Кореје. Лете авиони који су способни да носе нуклеарне оружје. Да ли их носе или не, то нико не зна – Северна Кореја тврди дa носе", каже директорка Центра за азијске студије.

Објашњава да је Пјонгјанг закључио да нема ништа од уједињења, да је Јужна Кореја просто издала сва национална сећања на заједничку, етничку припадност, да је она у име некаквих идеологија постала непријатељска држава и да нема сврхе очекивати уједињење.

Учешће Северне Кореје у рату у Украјини 

Професорка Митровић сматра да је Северна Кореја осокољена ратом у Украјини, тиме што су санкције попустиле и што је она ушла у сарадњу са Русијом, пре свега када је реч о извозу наоружања и увозу хране и других потрепштина, као и тиме што Кина на геоекономском плану води оштру борбу са Вашингтоном.

Објашњава да Пјонгјанг зато жели да каже "ми смо нуклеарна сила, ми смо незадовољни понашањем Сеула, нека припази шта чини јер их не могу заштитити ни Американци нити други за које мисли да им пружају тај безбедносни кишобран".