Исток и Запад поново покренули трку у наоружању, да ли Европа може бити безбедна без Русије
Зашто је НАТО променио уверење из времена када је окончан Хладни рат, да безбедност Европе не може да се изгради без Русије и како то да су три деценије касније Исток и Запад поново покренули трку у наоружању?
Давање сагласности Украјини да користи западне пројектиле дугог домета за гађање циљева дубоко унутар Русије, значило би да су државе чланице НАТО-а у сукобу са Русијом, објавио је председник Путин. Британски шеф дипломатије Дејвид Леми сматра да је то бацање прашине у очи и да су претње постале манир руског председника.
Да ли је отклоњена претња од сукоба на линији НАТО-Русија после сусрета америчког председника и британског премијера у Вашингтону и зашто су пројектили дугог домета толико важни за Украјину и уопште за западни свет?
Др Милан Игрутиновић из Института за европске студије каже да су пројектили важни за Украјину зато што дају једну борбену могућност коју она да сада није имала и могу да делују дубље у руску територију и да гађају аеродроме са којих полећу руски авиони, као и логистичке тачке попут мостова.
„Није то оруђе које мења рат, такво оруђе заправо не постоји осим можда нуклеарног. Ниједно оруђе само по себи није тако стратешки важно да би то урадило. Подсетимо се старих дебата на Западу око војне помоћи Украјини. Прво нису хтели да дају тенкове, па после неколико месеци расправа су то почели да раде. Више је било расправа, која ће земља прва да то уради, како ће Русија реаговати, да ли ће се покварити односи“, навео је Игрутиновић.
О новом наоружању и да ли је смањена могућност нуклеарног рата после састанка Кира Стармера и Џозефа Бајдена у Вашингтону опширније у видеу на почетку текста.
Коментари