Прасак над Бејрутом – шта је јаче, освета или дипломатија

Готово истовремено, припадници Хезболаха туткали су у руке по неколико новчаница од сто долара свима који су спремни да, бар привремено, оду из густо насељеног јужног предграђа Бејрута у којем живи готово милион људи, махом шиита.

Становници југа Либана, који се протеже од израелске границе све до предграђа Бејрута у којем влада Хасан Насралах, већ пуних 11 месеци живе у непрестаном страху да ће, колико сутра, свакодневне чарке Хезболаха и Израела прерасти у прави, отворени рат.

Правим чудом, како у последње време називају дипломатију, широки сукоб је избегнут иако су Хезболах и Иран у три наврата деловали прилично одлучни да, на изазов Израела, запале читав Блиски исток. Прво су Израелци, у јануару, бомбардовали зграду иранског конзулата у Дамаску и убили неколико генерала Револуционарне гарде.

Техеран је, данима, најављивао одлучну одмазду, што се испоставило довољним да се власти у Јерусалиму спреме да мушки прихвате ударац и окончају први у серији двобоја са Иранцима.

Затим су, у једном дану у Техерану убили политичког лидера Хамаса Исмаила Ханијеа и у Бејруту једног од главних команданата Хезболаха, Фуада Шукра. Дани бесомучне дипломатије свели су одговор Хасана Насралаха на салву пројектила који су полетели ка Израелу. Сви погледи на Блиском истоку упрти су пут Ирана, чији су званичници најавили освету "када и како им буде одговарало".

Становници југа Либана, од којих се неки изненада постали богатији за пар стотина долара, полако напуштају тај део земље. Од 7. октобра прошле године, када су специјалци Хамаса упали у Израел, одселило их се око 80.000.

Зауздавање освета

Државни секретар САД Ентони Блинкен, током лета за Монголију крајем јула, није претерано мислио на посету овој земљи. Из изоловане одаје у авиону, пише Њујорк тајмс, редом је звао лидере листом свих утицајних земаља у региону, тражећи да убеде Иран да одустане од осветничке акције која би, овај пут, без дилеме гурнула читав регион у пламен рата.

Лидерима Египта и Катара обећао је нову рунду преговора о примирју у Гази, што је, како се испоставило, било довољно да убеди Техеран и Хезболах да, бар на неко време, одустану од какве крвавије освете.

Свега недељу дана раније, Блинкен је ненадано отпутовао у Израел, где је тамошњим званичницима објаснио да ће Вашингтон подржати нападе на Хезболахове лансере пројектила, уколико се Насралах буде спремао да их лансира, али и да се озбиљно противи било каквој ескалацији сукоба на југу Либана.

Израел је, одмах затим, подигао готово 100 борбених авиона и уништио лансере пројектила непосредно пре него што је Хезболах стигао да их активира. Насралахове снаге су, убрзо, испалиле салву пројектила на Израел.

Обе стране су, славодобитно машући заставама, прогласиле победу, а званичници Стејт департмента, али и дипломате из Француске и неколико других држава су одахнули – Блиски исток је, још једном, "побегао гробару са лопате".

Стејт департмент, неколико авиона и једна флота

Спречавање Иранаца, лидера Хезболаха и Израелаца да рат из Појаса Газе, у којем је до сада страдало 40.000 Палестинаца и 1.200 Израелаца, прошире на остатак Блиског истока једини је дипломатски успех којим Стејт департмент и Централна обавештајна агенција могу да се похвале.

Иранску уздржаност, у извесној мери, помогли су борбени авиони Ф-22 и носач авиона, које је Пентагон хитно упутио ка Блиском истоку. Није се померио ниједан од око 150.000 Хезболахових пројектила.

Насралах је, у говору после смрти Фуада Шукра, уз позивање на вољу Божју и проклињање неверника, у неколико наврата понављао реч "инитизар", или чекање, сматрајући да Израелци "нервозно ишчекују оно што ће се, неминовно, догодити".

Смрт Фуада Шукра, једног од оснивача организације која се 1982. године прозвала "Хомеинијевци" пре него што је узела име Хезболах, значајна је и због тога што би могла истерати Насралахове присталице из сенке, из које годинама владају Либаном.

Прилично је јасно да се у јужном предграђу Бејрута неће догодити ништа драматично без претходног пристанка Техерана, чији је највећи херој, генерал Касем Солејмани кога су Американци убили у Багдаду, истовремено и архитекта огромне моћи коју је Хезболах прикупио претходних деценија. Осим у Либану, Солејмани је организовао сличне милиције у Авганистану, Пакистану, Ираку и на концу у Јемену.

У међувремену, људи ће наставити да беже са југа Либана, попут породице из Набатеје која је до прошле седмице живела у кући чији се кров срушио пошто је изнад ње израелски авион пробио звучни зид.