Немачка планира изградњу нових склоништа; бесмислено – поручују стручњаци

Можда не постоји бољи начин да се процени колики је страх у некој земљи него да се баци поглед на фирме које граде приватне бункере. На пример, BSSD Defense, компанији са седиштем у Берлину која гради "системе заштитних просторија“ за приватну, пословну и војну употребу - у последње време посао иде добро.

Поред разне кућне сигурносне опреме, компанија нуди све, од “просторија за привремену изолацију и заштиту" за око 20.000 евра, до правих бункера за скоро 200.000 евра.

Технички директор BSSD-а Марио Пиејде каже да су последњих година имали повећан број позива приватних лица, ватрогасних служби и локалних власти. Интересовање је почело да расте током пандемије ковида, а затим је поново појачано 2022. када је Русија напала Украјину.

“Постоји активна потражња и активно интересовање, јер нема толико фирми које се тиме баве. Нико није могао да очекује да ће се у Европи поново водити конвенционални рат, али нажалост, историја се понавља. Људи који су о томе раније размишљали сада су почели да спроводе своје планове“, рекао је Пиејде за DW.

У Немачкој нема функционалних бункера

Чини се да је слично и у политичким круговим: почетком јуна, на конференцији министара унутрашњих послова у Потсдаму, Савезно министарство унутрашњих послова Немачке представило је својим покрајинским колегама “извештај о стању развоја модерног концепта склоништа" за немачко становништво.

Тај извештај се појавио три месеца након што је Немачко удружење градова и општина, које представља 14.000 локалних власти, позвало савезну владу да у наредних десет година уложи 10 милијарди евра у цивилну заштиту и да то искористи за оспособљавање 2.000 бункера из доба Хладног рата.

Немачкој би требало више од 200 хиљада бункера

То није мали подухват. Савезна канцеларија за цивилну заштиту и помоћ у катастрофама (ББК) каже за DW да је само 579 тих бункера још увек одређено као јавна склоништа, и да имају места за око 478.000 људи (или 0,56 одсто немачке популације). Чак ни ти бункери нису “ни функционални ни спремни за употребу" након што је 2007. напуштен претходни систем склоништа.

Нови концепт бункера је у фази планирања, каже ББК, али извештај савезне владе, који је процурио у разне немачке медије, каже да би за заштиту целокупног становништва било потребно изградити још око 210.100 бункера, што би трајало 25 година и коштало 140,2 милијарде евра.

“Изградња заштите становништва је свакако била занемарена у последњих 35 година“, рекао је Пиејде, али би оживљавање оваквих склоништа требало да буде изводљиво: “Није се много променило у изградњи у последњих 50 година. Постоји одређена чврстоћа зидова, дебљина зидова, системи филтера. Све што се променило су напајање и ефикасност батерија."

Колика је уопште корист од бункера?

Ханс-Валтер Борис, директор Института за економске и безбедносне студије ФИРМИТАС на Универзитету у Витену, слаже се да је питање заштите становништва веома занемарено.

Али, он поставља питање колика би заправо била корист од бункера, с обзиром на војну моћ у рату између НАТО-а и Русије (ако је то заиста сценарио за који се спрема): на пример, Русија има хиперсоничне ракете које би за два до пет минута из Калињинграда могле да досегну практично било који европски град.

“Није то као у Другом светском рату, када су упозорења од бомбардера који лете изнад Хановера ка Берлину давала људима 15 или 20 минута да пронађу бункер. Са садашњим временима реакције, не постоји начин да се упозори становништво“, рекао је за DW Борис, који је такође пуковник Бундесвера у резерви.

Немачка влада је свесна овог проблема. У случају рата, каже владин извештај, велики централни бункери били би много мање корисни од децентрализованих заштићених простора унутар стамбених зграда. Из тог разлога, влада планира да препоручи грађанима да набаве јефтин и лако доступан грађевински материјал за изградњу сигурних просторија у својим подрумима.

Борис није убеђен у тај концепт, посебно имајући у виду да би такав сукоб могао брзо да ескалира у нуклеарни рат, а нуклеарно оружје је сада несагледиво деструктивније од оног које су користиле САД на крају Другог светског рата.

“Последице више нису упоредиве са Хирошимом или Нагасакијем. Са модерним оружјем, цела Немачка би могла да се збрише са девет до дванаест ракета“, рекао је он.

Бункери који би могли да издрже такву врсту напада морали би да буду укопани хиљадама метара дубоко у швајцарским Алпима. “А после тога више уопште не бисте хтели да изађете напоље“, рекао је овај стручњак.

Новац боље уложити за “нормалну" заштиту

Уместо да улаже милијарде у изградњу мреже бункера за случај рата, Борис тврди да би владама било боље да улажу у оно што је он назвао “нормалном“ заштитом становништва. То би, како је рекао, могао бити систем упозорења за катастрофе, посебно оне природне попут поплава, и креирање боље обуке за организације за помоћ у катастрофама.

“То значи новац за обуку, вежбе, савремену опрему. Све би то имало више смисла него замишљати ове сценарије нуклеарног рата када ионако не можете ништа да урадите“, закључио је Борис.