Ко је Роберт Фицо, рањени словачки премијер

У пуцњави повређени словачки премијер Роберт Фицо на функцији председника Владе провео је 11 година у три наврата. Први мандат је освојио 2006. године на таласу противљења економским реформама тадашње владе. Био је премијер и од 2012. до 2018. године, када је поднео оставку након масовних протеста због убиства новинара који је истраживао корупционашке афере у Словачкој. После пет година у опозицији, од октобра 2023. поново је на челу словачке владе. Западни медији га описују као проруски оријентисаног политичара. Супротставља се слању војне помоћи Украјини, сматрајући да "Словачка има и битнијих проблема". Пореде га са Виктором Орбаном, према којем, како је и сам рекао, гаји симпатије.

Словачки премијер Роберт Фицо повређен је у пуцњави после седнице владе у Хандловој, након што је на њега испаљено више метака. У тешком стању је пребачен у болницу у Банској Бистрици, а нападач је одмах после пуцњаве ухапшен.

Политичка каријера

Фицо је отпочео своју политичку каријеру у Комунистичкој партији Словачке, мало пре Плишане револуције у којој је дошло до раздвајања Чехословачке.

Био је представник Словачке у Европском суду за људска права од 1994. до 2000. године, а 1999. је основао своју странку левог центра "Смер-социјалдемократија", након што му странка "Демократска левица", наследница Комунистичке партије, није дала министарску позицију.

У кампањи уочи избора 2006. године изразио је незадовољство због неуспеха економских реформи, што је претворио у своју прву изборну победу. Био је заговорник плана о усвајању евра 2009. године, а у првом мандату на премијерској функцији је био до 2010, када није успео да оформи владу, иако је његова странка освојила највећи број гласова.

Након што је влада десног центра 2012. године пала због оптужби за корупцију, Фицо је на изборима освојио апсолутну већину у парламенту. Победио је и на изборима 2016. године, а у кампањи је промовисао антимигрантску политику. Такође се противио истополним браковима.

У другом мандату је на месту председника владе остао до 2018. године, када је поднео оставку након масовних протеста због убиства истраживачког новинара Јана Куцијака и његове веренице Мартине Куснирове.

Куцијак је, између осталог, истраживао оптужбе о незаконитим исплатама из фондова Европске уније путем пореске преваре, у коју су били умешани словачки и италијански држављани повезани с организованом калабријском мафијом "Ндрангета". За превару су оптужена и два словачка званичника из кабинета премијера Фица.

Као опозиционар се током пандемије коронавируса супротставио обавезној вакцинацији и потпуном затварању земље, а на власт се по трећи пут вратио након избора у октобру 2023. године.

У кампањи је обећао да ће окончати војну помоћ Украјинцима у рату са Русијом, иако је у више наврата негирао да је проруски настројен, већ да само сматра како "Словачка има веће проблеме од рата у Украјини".

Такође је наговестио да ће се одупрети санкцијама које је Запад увео Русији, због чега га пореде са мађарским премијером Виктором Орбаном, кога, како је сам истакао, симпатише.

"Орбана видим као једног од политичара који се не плаши да отворено брани интересе народа", рекао је Фицо за Ројтерс.

Током трећег мандата, парламент Словачке је изгласао измене закона којима се укида канцеларија специјалног тужиоца за високу корупцију, умањују казне за финансијске лочине и умањује застаривање злочина силовања.

Влада је у априлу одобрила предлог да се угаси јавни сервис и да се замени новим телом, што ће Фицу, према опозиционим критичарима, дати потпуну контролу над јавном телевизијом и радијом.

Фицо је рођен 15. септембра 1964. у радничкој породици у Топољчанима. Ожењен је правницом и професорком Светланом, с којом има сина.