НАТО обележава 75 година постојања – осигуравање помоћи Кијеву и потрага за Столтенбергoвим наследником

Министри спољних послова 32 државе чланице НАТО-а разматрају начине како да помоћ Украјини поставе на дугорочне темеље.

Планира се да НАТО преузме део координације од коалиције предвођене Сједињеним Државама, познате као Рамштајн група, која окупља педесетак земаља.

Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг каже да је постигнут договор о потреби јачања улоге Алијансе у подршци Украјини, али да се коначна одлука о томе очекује на јулском самиту НАТО-а у Вашингтону.

"Ако желимо да се рат брзо заврши, морамо показати Русији да га не може добити, већ да мора сести за преговарачки сто и прихватити споразум према којем је Украјина суверена и независна држава. Због тога је снажна улога НАТО-а у координацији и обезбеђивању подршке Кијеву, начин да се оконча рат у коме ће победити Украјина", поручује Столтенберг.

Напомиње да није питање да ли ће, већ када ће Украјина постати чланица Алијансе. Москва, каже Столтенберг, мора да разуме да неће остварити циљеве на бојном пољу.

"Повратак на хладноратовска подешавања"

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова пак каже да се НАТО данас, у односу према Русији, "вратио на хладноратовска подешавања".

"У њиховој доктрини наша земља је проглашена, цитирам, 'за најзначајнију директну претњу'. Активно раде на јачању војних потенцијала на источном крилу. Историја Алијансе пуна је агресивних авантура које су довеле до ратова и уништавања многих земаља у име просперитета такозване 'златне милијарде' са својим сумњивим вредностима", истиче Захарова.

Напомиња да "за овај инструмент колективног Запада, нема места у новом мултиполарном свету, али ће остати у њиховом фокусу".

Тражи се наследник 

Састанак НАТО-а одржава се у тренутку када Алијанса тражи наследника Јенса Столтенберга, који је на тој функцији готово десет година.

Холандски премијер Марк Руте има подршку око 90 одсто чланица, али се суочава са противљењем Мађарске и кандидатуром румунског председника Клауса Јоханиса.

Неизвесно је и како би се евентуална победа Трампа на председничким изборима, одразила на функционисање Алијансе.

Сарадник Европског савета за спољне послове Камиј Гранд сматра да је највећи ризик у томе што је Трамп "прилично непредвидив".

"Не зато што може да заврне славину већ што ће у случају кризе, увек постојати сумња када је у питању и код наших непријатеља и савезника. Постоји и сценарио према коме ће, опадањем јединства и подршке унутар Савеза, НАТО бити суочен са много опаснијом ситуацијом у којој Русија контролише већину Украјине. То би за њу било охрабрење, које ће се квалификовати као победа у Украјини", каже Гранд.

Украјински председник Володимир Зеленски каже да Русија у јуну спрема додатну мобилизацију 300.000 војника. У Кијеву је, с председником Финске, потписао Споразум о десетогодишњој безбедносној сарадњи.

Хелсинки је најавио и слање додатних 200 милиона долара војне помоћи Кијеву.