РТС у Русији – излазност прва два дана 58 одсто, забележен велики број хакерских напада

Међу 58 одсто грађана који су изашли на изборе више од четири милиона је гласало путем електронског система – што је 88 одсто укупног броја грађана који су пријављени да гласају на тај начин.

Гласање се одржава уз велике мере безбедности. Бележе се тешкоће у гласању електронским путем уз велики број хакерских напада.

Такође, на пет бирачких места је било покушаја да се убаци боја у гласачке кутије, на неколико места је било покушаја паљења бирачких гласачких кутија. За таква дела руски закони преписују затворске казне до пет година.

Москва оптужује Украјину да је појачала "терористичке активности" током руских председничких избора у Русији, а портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова оптужује Запад да учествује у опструисању избора. 

Први резултати избора се очекују у понедељак и то ће бити прелиминарни резултати, с обзиром на то да се гласа на више начина.

Промене које чекају Русију

Председнички избори неће донети значајне промене ове године, али би у наредних шест могли да утичу на економију, оцењују руски аналитичари.

На основу предизборних најава, следи измена пореског система.

"У Русији смо у последњих двадесетак година имали фиксну пореску основицу од 13 одсто. Доћи ће до наглог ублажавања, то је у неком смислу економска револуција у Русији и, наравно, очекујем нове инвестиције у регионе које су предвиђене у наредних шест година", каже политички аналитичар Александар Кинев.

Саговорник РТС-а наводи да због инфлације не зна колико ће која област добити, али да у овој години неће бити промена.

Изборни програми нешто су ужи у односу на понуду која је била пред бирачима 2018. године. Из Петрограда се чини да се у кампањи многа питања понављају.

Стабилан економски раст, питања социјалног развоја, повећање потрошачке моћи, животног стандарда и просечне плате грађана су питања у фокусу, уз спољну политику као и питања везана за одбрану земље, каже историчар проф. Руслан Косјук.

"Ако говоримо о унутрашњој политици не бих рекао да постоје принципијалне разлике у односу на раније године", објашњава Косјук.

Промене ће се осетити тек за три-четири године када истиче други мандат актуелном корпусу губернатора.

Тек у тој новој генерацији, очекују у Москви, биће и нови политички лидери Русије. Председнички избори међутим утицаће на наредни састав Думе.

Политички аналитичар Александар Кинев закључује је да ће Комунистичка партија наставити да слаби, ЛДПР такође, а да ће се за четврто место борити две странке – ослабљена партија Праведне Русије и партија Нови људи, градска партија бизниса и омладине.

"Разлика ће настати ако лидер партије Нови људи заузме добру позицију на овим изборима за председника", објашњава Кинев.

Посланици Думе бирају се на пет година, а тренутном сазиву мандат истиче 2026. године. Изузев актуелног председника остале кандидате предложиле су парламентарне странке.

Kо су Путинови противкандидати

Гласање на председничким изборима у Русији почело је јуче на далеком истоку земље и завршава се у недељу увече у Kалињинграду.

Актуелни председник је фаворит на овим изборима. Владимир Путин има 72 године. На место председника дошао је 2000. године и на тој функцији је остао до 2008, када је постао премијер. Поново се вратио на место председника и остао два мандата.

На предлог чувене космонауткиње Валентине Терјешкове да се промени Устав како би Путин могао да се кандидује још два пута, пре три године он је потписао закон који му то омогућава. Тиме је отворена могућност да на власти Путин буде до 2036. године.

На овим изборима има три противкандидата. Николај Харитонов има 75 година. Он је из Kомунистичке партије, коју је некада водио Генадиј Зјуганов. Леонид Слуцки има 56 година из Либерално-демократске партије Русије, на чијем је челу од 2022. и смрти некадашњег лидера Владимира Жириновског. Владислав Даванков има 40 година, из странке Нови људи, чије је оснивање помогао његов отац бизнисмен. Нико од тројице кандидата није критиковао Путина.

Из опозиционог блока, двоје кандидата који су се надали да ће освојити кандидатуру на антиратној платформи, Јекатерина Дунцова и Борис Надеждин, дисквалификовани су због нарушавања процедуре приликом предаје докумената и пропуста у прикупљању гласова за кандидатуру.

Алексеј Наваљни, који је у 47. години преминуо у затвору у Сибиру, био је потенцијални председнички кандидат и оштар критичар председника Путина.