Шок у Земљи излазећег сунца, јaпанска економија четврта у свету – шта је узрок пада

Владини статистичари у Јапану протеклих дана су сређивали податке за 2023. годину и тај рад је открио непријатну чињеницу да је економија те острвске царевине први пут после много деценија потонула на четврто место у свету по обиму.

Јапанска економија прошле године је по величини номиналног бруто друштвеног производа (БДП) била мања од немачке, показали су ти статистички прорачуни. Наиме, док је обим јапанске економије у 2023. износио 4,21 билион америчких долара, немачки БДП је достигао 4,45 билиона.

Велики разлог за смену на трећем месту је управо чињеница да се номинална величина БДП-а изражава у доларима, те да је јапански јен у прошлој години достигао најниже нивое у историји у односу на америчку валуту, док се евро, који је у употреби у Немачкој, добро држао.

Још један узрок је и инфлација у Немачкој, где је раст цена допринео да се номинални обим тамошње економије осетно увећа.

Ипак, јапански економисти упозоравају да се иза пада на четврту позицију, мада мала, крије и реална контракција домаће економије, као и да је Земља излазећег сунца последњих деценија више спроводила политику штедње, него улагања у циљу остваривања раста.

Иначе, до не тако давно, до 2010. године када га је претекла Кина, Јапан је поседовао другу по обиму економију света. Ту позицију држао је више од четири деценије, од 1968. до 2009. године.

Од 2010. до 2023. године Јапан је имао номинално трећу по величини економију света, док је четврта позиција припадала Немачкој.

Шок у Земљи излазећег сунца

Интересантно да је пад на четврто место које су данас објавили статистичари кабинета јапанског премијера запалио интернет у Јапану, где пословни људи и обични грађани кроз хиљаде коментара изражавају незадовољство великим падом домаће валуте који је поскупео увоз, нерезонском потрошњом новца пореских обвезника и политиком владе која, по њима, често погодује крупним америчким компанијама и инвеститорима на уштрб домаћих предузећа.

Саопштење у вези са падом је и домаће економисте навело на бројна поређења, па они сада, рецимо, истичу да је 2012. године Јапан имао номинални БДП по глави становника у износу од преко 49.000 долара, док је десет година касније, у 2022, он износио мање од 34.000. Поређења ради, БДП по глави становника на Тајвану је 2012. године био једва нешто више од 21.000 америчких долара, док се 2022. године попео на преко 32.000 и готово изједначио са јапанским.

Јапански економисти указују и да су просечна примања у суседној Републици Кореји, која је деценијама каскала за Јапаном, сада виша него у њиховој земљи. Наиме, просечни годишњи приход стално запослених који живе од месечне плате у Јужној Кореји сада износи 35.721, а у Јапану 32.296 америчких долара.

Номинални БДП лоша мера за разумевање економије

Има, међутим, и оних који смирено тврде да Немачка нема разлога за задовољство у вези са тим што је номинално претекла Јапан, јер се иза њеног узлета у значајној мери крије инфлација, нарочито скок цена енергената попут нафте и гаса, који ће немачке компаније коштати компетитивности, па и банкрота, те довести до смањења обима економских активности.

У том смислу номинална величина БДП је лоша, нереална мера, јер инфлаторна кретања и промене валутног курса приказује као раст, односно, пад обима економије.

Управо стога што је реч о номиналним вредностима, разумно је претпоставити да ће се јапанске статистике у вези са БДП-ом осетно поправити када јен са садашњег курса од 150 за један амерички долар поврати своју уобичајену вредност од 115 до 125 за једну зелену новчаницу.

Јен је последњих пар година пао у односу на долар много више од валута других индустријски развијених земаља због великог раскорака у политици везаној за референтне каматне стопе између централне банке Јапана (БОЈ) и америчке централне банке (ФЕД).

Зато је, сматрају јапански економисти, први корак за повратак на треће место на свету по обиму економије јачање јена кроз корекцију референтне каматне стопе, што би онда требало да пропрате одговарајуће реформе усмерене на повећање продуктивности и већи увоз стране радне снаге.