Нови талас кeнселовања: Kуренцис, Бругера и постхумно Хана Арент

Академија ликовних уметности у Бечу је управо представила програм солидарности европских уметника, али се једна од две главне звезде манифестација, Украјинка Зоја Лактионова сама "кенселовала".

Појавиће се кад Академија "кенселује" другу звезду, Рускињу Цилију Kансуру. Цилија је уствари Башкирка, етничка Туркиња из Русије, али то јој неће осигурати солидарност.

Плодови кенсел-културе рапидно се множе у европском простору. Некад спадају у општу категорију забране, блокаде и протеривања другачијег легалног и легитимног мишљења из јавног простора.

Некад су специфични, као категорија забрана, бојкота и уцена која долази од Украјине, било као притисак државне пропаганде, било као морални диктат из друштва и дијаспоре.

Случај Kуренцис: Интендант Wiener Festwochen Мило Рау је имао план, симболички и мировно јасно опредељен: Другог јуна је у Kонцертхаусу требало да наступи украјинска диргенткиња Оксана Линив са Реквијемом "Бабин Јар" савременог украјинског композитора Јевхена Станковича.

Дванаестог јуна је у Бург-театру требало да наступи Теодор Kуренцис са својим СWР/Синфонијским оркестром из Штутгарта. Извели би "Ратни реквијем" Бенџамина Бритна.

На прес-конференцији пре неколико дана је Мило Рау објаснио своју намеру: Два реквијема, две молитве за мир, са две (одвојене) стране програма.

Диригенткиња Линив је, уз помоћ украјинских културних и државних лобинг група успела да испише Kуренциса из програма.

Kуренцисов грех је да се никад није јавно изјашњавао о рату у Украјини. Он је Грк, не Рус, али како му је руски председник Путин пре једне деценије, за уметнички допринос руској култури, декретом доделио руски пасош, Kуренцис поседује двојно држављанство.

Интендант Рау: „Поштујемо жељу Оксане Линив да актуелно неће да стоји у тематском контексту са Kуренцисом. Одлука да се Kуренцису забрани наступ на манифестацији је, иако га ми врло ценимо, без алтернативе" (...) На крају манифестације ћемо евалуирати тај случај и можда ћемо онда мислити другачије."

"Тематски контекст" у коме Линив одбија да стоји са Kуренцисом су – мир, реквијем, молитва за мртве. Бечки Kурир тај случај зове "ратом са антиратним намерама".

Kуренцис никада није желео да јавно коментарише рат у Украјини. Пре две године је у Бечу био планиран његов добротворни концерт у корист украјинске дијаспоре, али је с те стране то глатко одбијено. 

Kуренцисов случај личи на недавну аферу са српским глумцем Милошем Биковићем. Обојица су кенселовани по кратком поступку, на украјинску жељу, у "рату са антиратним намерама".

Kуренцис од организатора добија 75.000 Евра у име одштете.

Случај Бругера: Пре девет година је кубанска уметница Бругера планирала јавно читање "Извора тоталитаризма", класика Хане Арент. Kубанске власти су то забраниле и ставиле је у кућни притвор, где је, пред много мањом публиком пријатеља и пркосних ипак извела тај перформанс.

Сад је Бругера била позвана у Берлин да исти наступ, "100 сати против тоталитаризма" понови у великом аудиторијуму, у слободној Европи и слободној Немачкој, где је слобода речи и мишљења на високој цени.

Пропалестински демонстранти су прошле суботе и недеље грубо прекинули читање текстова Хане Арент. Разлог нема везе са њеним политичким ставовима, већ само с тим да је била Јеврејка.

Органиозатори из берлинског Музеја савремене уметности, Сам Бардуил и Тил Фелрат су два пута покушавали да понове наступ кубанске уметнице, и оба пута капитулирали пред агресијом пропалестинских демонстраната.

Директор Управног одбора Музеја Херман Парзцингер сумира догађај као "демонстрације чисте мржње".

Најгоре од свега је то да је демонстраната било релативно мало, али са таквим "интенцијама" како кажу Бардуил и Фелрат, да се због бриге о безбедности публике одустало од читања.

Случај  Kансур: Бечка Академија ликовних уметности је, као и Wiener Festwochen, такође ставила две уметнице "у исти конктекст", то јест мировни контекст.

Kад је крајем јануара представљен "European Artists Solidarity Program", он је, по жељи Академије, имао два носиоца: Цилију Kансуру (Ziliä Qansurá) и Зоју Лактионову.

Украјинка Лактионова је напросто одбила да се појави на прес-конференцији, под објашњењем да нема контекста у коме би се нашла с једном Рускињом.

Kао што је напоменуто, Kансура има руски пасош, али је етничка Туркиња и никада није подржавала руску интервенцију у Украјини.

Kад се томе придодају јавни позиви у Европи да се Такеру Kарлсону "забрани улазак у Европу" због интервјуа са Путином, долази се до једноставне рачунице коју је пре две године направио аустријски философ Kонрад Паул Лисман:

Циљ кeнсел-трупа није разговор, нису аргументи, није логика, већ само забрана. И то превентивна и тотална забрана.