Само су Бугари несрећнији од Немаца у ЕУ – ко је најзадовољнији

Упркос пандемији, кризама и ратовима, већина Европљана је и даље веома задовољна, гласи резултат последње анкете спроведене у Европској унији, који је сада објавио европски завод за статистику Евростат.

Ова институција прикупља податке из свих области живота релевантних за европску политику, а такође редовно спроводи анкете у чланицама ЕУ, а понекад и у другим европским земљама.

Европљани су у просеку задовољни животом

Евалуација која је сада објављена заснива се на анкети из 2022. године у којој је од људи широм Европе тражено да оцене своје задовољство животном ситуацијом на скали од 0 до 10.

Становници ЕУ су своје задовољство животом у просеку оценили са 7,1. У 18 од 27 земаља ЕУ задовољство животом је оцењено истом оценом као што је просек ЕУ или изнад ње.

У свим земљама, осим у Бугарској која је добила најгору оцену, просечне оцене задовољства животом биле су изнад 6, што значи да се већина људи у ЕУ изјаснила да су пре задовољни него незадовољни.

Нивои задовољства су се незнатно приближили током различитих таласа овог истраживања – што је вероватно знак да ЕУ сраста у целину.

Немци све несрећнији

На последња три места су поред Бугарске (5,6), Немачка (6,5) и Грчка (6,7). Међутим, задовољство животом током протекле деценије у Грчкој је порасло за 0,5 поена. У Бугарској је оцена задовољства 2013. била само 4,8 – тако да је било више суштински незадовољних него задовољних. Од тада, се ова вредност побољшала за чак 0,8 поена.

С друге стране, Немачка се значајно погоршала. Код Немаца је задовољством животом опало за 0,8 поена – што је највећи пад међу свим земљама ЕУ.

А на самом врху најсрећнијих је Швајцарска са просечном оценом 8,0 – земља која није чланица ЕУ, али се често се појављује у студијама Евростата.

Највиша оцену од земаља ЕУ је добила Аустрија (7,9). Следе Финска, Пољска и Румунија (свака по 7,7), Белгија и Холандија (обе по 7,6). Грађани Кипра су забележили највећи пораст задовољства у ЕУ са повећањем од 1,0 поена – на 7,2.

Образованији су срећнији

Евростат је разматрао и посебне факторе који живот могу да учине пријатнијим или да га загорчају.

На пример, одвојено су тражене информације о материјалним условима живота као што су приходи или становање, здравље, образовање и безбедност. Квалитет слободног времена, активности са другим људима и друштвена кохезија такође су играли улогу у студији Евростата. Ти подаци, међутим, још нису у потпуности објављени.

Упадљиво је да су у свим земљама ЕУ људи са вишим степеном образовања срећнији од оних са нижим степеном образовања. Ова разлика је највећа у Словачкој (1,6 поена између особа без школе и оних са факултетом), Румунији и Бугарској (по 1,5 поена).

Осим тога, у већини земаља су млађи (15–29 година) срећнији од старијих (65 година и више) – обрнуто је само у Скандинавији, Ирској, Холандији и Луксембургу.