Преминуо Дик Марти, човек који је покренуо процесе против лидера ОВК

Дик Марти, човек који је 2006. године озбиљно уздрмао Централну обавештајну агенцију и четири године касније начинио извештај којим се лидери некадашње ОВК повезују са озбиљним криминалом и серијом ратних злочина, преминуо је у 79. години, саопштила швајцарска Либерална странка, чији је био члан.

Рођен је у кантону Тичино, где је касније био јавни тужилац и део кантоналне владе. У швајцарски Сенат изабран је 1995. године, а у тој држави остао је познат по иницијативама да се декриминализује абортус и успостави истински независно федерално тужилаштво.

Раскринкавање тајних затвора ЦИА у Европи

Ван граница Швајцарске постао је познат 2006. године, када је као известилац Савета Европе начинио извештај о мрежи затвора које је америчка тајна служба уз подршку локалних власти, након 11. септембра 2001. године, користила за транспорт и незаконити притвор осумњичених за тероризам.

Марти је као кључне државе тог програма ЦИА навео Пољску, Румунију и Литванију, које су прекршиле неколико међународних конвенција о људским правима, као и сопствене законе, када су дозволиле да америчка тајна служба користи њихову територију у тајном рату против тероризма.

ЦИА је, наводи се у извештају, противправно хапсила особе осумњичене за тероризам, а затим их приватним авионима преко база у наведеним земљама пребацивала у Гвантанамо и друга места где су били подвргнути мучењу.

У извештају ЕП се помиње и Македонија, са чије је територије отет један немачки држављанин арапског порекла, који је тек после неколико година тортуре и заточеништва успео да докаже да је ухапшен грешком.

Досије Косово – документ који је у затвор послао Хашима Тачија

Хашим Тачи је шеф мафије која се бави шверцом оружја, дроге и нелегалном трговином људским органима, написао је Марти у извештају о умешаности лидера некадашње Ослободилачке војске Косова у организовани криминал, објављеном 2010. године.

После истраге која је трајала више од две године, Мартијев извештај је обухватао и истраживао случајеве отмица, мучења и крађе органа Срба и Албанаца заточених на северу Албаније.

Хашим Тачи је идентификован као бос мафијашке мреже која почиње изнуђивањем новца пред почетак рата 1999. године, да би касније "чврсто загосподарила" и косовском владом.

Особе блиске Тачију оптужене су да су, после рата, тајно одводиле затворенике преко албанске границе, где је, како се наводи, неколико Срба убијено због бубрега, који су продавани на црном тржишту.

Тачи и "дреничка група"

У Мартијевом извештају се, како наводи Гардијан, сугерише да Тачијеве везе са организованим криминалом трају више од десет година, а да су његови најближи сарадници из те, "дреничке групе", касније постали доминантна фракција у Ослободилачкој војсци Косова.

Наводи се и да им је премоћ над ривалским групама унутар герилског покрета омогућила да од 1998. године преузму контролу над највећим делом илегалних активности и јужно, у Албанији.

Осим Тачија у извештају су наведена имена још четворице припадника "дреничке групе", који су "убијали, затварали, тукли и испитивали" особе за које су сумњали да су сарађивале са непријатељима, Србима и Ромима.

"У поверљивим извештајима који покривају период од десетак година, агенције из најмање пет држава задужених за борбу против трговине дрогом оптужиле су Хашима Тачија и остале чланове 'дреничке групе' да су насилно преузели контролу над шверцом хероина и осталих наркотика", наводи се у извештају Дика Мартија.

Марти је навео да међународне власти на Косову, што је у то време био УНМИК, нису сматрале да је неопходно да детаљно испитају околности под којима су се ти злочини догодили, или су то чиниле нестручно и површно.

Дик Марти, током истраге која је обухватала Косово и север Албаније, суочавао се са озбиљним опструкцијама власти у Тирани и Приштини, које су тврдње бивше хашке тужитељке Карле дел Понте, због којих је истрага и покренута, назвале прљавом кампањом против Албанаца, Косова, Ослободилачке војске Косова.

Албански став према Мартијевој истрази критиковао је и званичник Уједињених нација Филип Алстон, који је Тирану отворено оптужио да спречава међународну истрагу о оптужбама за мучење, убијање и трговину људским органима током сукоба на Косову.

Мартијев извештај био је полазна тачка за обимну истрагу после које је формиран Специјални суд за ратне злочине ОВК, пред којим су оптужени кључни команданти те формације, укључујући Хашима Тачија, шефа обавештајне службе ОВК Кадрија Весељија и некадашњег шефа Генералштаба ОВК Сулејмана Сељимија.