Пентагон поново активира пацифичку базу одакле су лансиране атомске бомбе на Јапан

У интервјуу за Никеи Ејжа, Вилсбах је рекао да ће острво Тинијан постати велико постројење када се окончају напори да се раскрчи џунгла око базе од када ју је америчка војска напустила 1946. године.

„Обратите пажњу наредних месеци и видећете значајан напредак, посебно код Тинијан Норта“, рекао је Вилсбах. Ваздухопловство такође проширује капацитете код Међународног аеродрома Тинијан у средини острва.

Команда ваздухопловних снага у Пацифику потврдила је за Си-Ен-Ен Вилсбахове наводе.

Тинијан се налази у склопу Северних Маријанских острва, америчке територије у Тихом океану, око 6.000 километара западно од Хаваја. Само око 3.000 људи живи на острву.

Вилсбах није дао временски оквир о томе када ће аеродром ући у функцију.

Кључна позиција у Другом светском рату

Тинијан, заједно са оближњим острвима Сајпан и Гуам, има богату историју када су у питању ратне операције.

Током Другог светског рата, велике борбе су вођене за контролу сва три острва, а након што их је америчка војска 1944. године освојила, била су одскочна даска за флоту Б-29 бомбардера који су бомбардовали главна острва Јапана.

Најсмртоносније конвенционално бомбардовање у историји – запаљивим касетним бомбама на Токио 9. марта – у ком је погинуло више од 100.000 људи извели су бомбардери Б-29 са три поменута острва.

Током непрестане кампање бомбардовања Јапана 1945. године, „Норт филд“ на Тинијану, са четири писте дуже од два километра и 40.000 људи које је опслуживало флоту, постао је највећи и најпрометнији аеродром на свету.

„Норт филд“ је ушао у историју и 6. августа 1945. године када је у рано јутро бомбардер Б-29 „енола греј“ полетео носећи атомску бомбу. Неколико сати касније бацио ју је на Хирошиму и убио 70.000 људи у инцијалној експлозији, чиме је званично почело атомско доба.

Три дана касније, Б-29 бомбардер „бокскар“ полетео је са другом атомском бомбом коју је бацио на Нагасаки, од чега је погинуло 46.000 људи.

Савремена улога

Америчко ваздухопловство је у буџету за фискалну 2024. годину затражило 78 милиона долара за пројекте на острву Тинијан.

Пројекат је део стратегије америчке војске АЦЕ (Agile Combar Employment), која предвиђа „измештање операција из централизоване физичке инфраструктуре у мрежу мањих, разбацаних локација које компликују непријатељске планове и омогућавају више опција командантима здружених снага“.

Већи део америчке ваздухопловне моћи концентрисан је у неколико великих база, попут базе „Андерсен“ на Гуаму и „Кадена“ на Окинави. Напади на те локације могли би да осакате америчку способност да узврати ако је превише снага концентрисано у њима.

Док Кина јача своју војску и посебно ракетне капацитете, америчко ваздухопловство тражи локације да распореди своју флоту како би је било теже напасти.

„АЦЕ помаже у смањивању (кинеске) претње тако што распоређује снаге широм пацифичког региона, чиме се омогућава непредвидивост и приморава кинеску војску да потроши више ракета како би умањила капацитете америчког ваздухопловства“, наводи се у извештају Универзитета ваздухопловства САД из 2022. године.

„Стварате проблем за циљање. Иако ћете можда примити неке ударце, и даље ћете задржати надмоћ која ће моћи да узврати“, истакао је Вилсбах за Никеи Ејжа.

Америчко ваздухопловство већ је вежбало концепт стратегије АЦЕ на Тинијану, укључујући и коришћење стелт ловаца Ф-22 са аеродрома на острву током војних вежби „Agile Reaper“ у марту.