Бранко Стаменковић за РТС: Комисија једногласно закључила да је дошло до злоупотребе ВЈТ у Београду у политичке сврхе

Комисија Врховног јавног тужилаштва завршила је контролу поступања Вишег јавног тужилаштва у Београду у седам предмета који су претходних месеци привлачили пажњу јавности. Предложено је покретање поступака против појединих тужилаца, као и разматрање разрешења и удаљења са функције главног јавног тужиоца Ненада Стефановића и његовог заменика Миодрага Марковића. Комисија предлаже и да се документација достави ЈТОК. За РТС је говорио Бранко Стаменковић, тужилац Врховног јавног тужилаштва и члан Комисије.

Шта је утврдила Комисија и да ли су уочени пропусти који захтевају додатну контролу?

– Битно је рећи да се ово обавезно упутство, на основу ког је Комисија поступала, не односи само на Више јавно тужилаштво у Београду, већ на сва јавна тужилаштва у нашој земљи, тако да је Комисија сада у току прегледа, односно контроле, контролисала предмете и Вишег јавног тужилаштва у Београду, али и Првог основног јавног тужилаштва.

И који су то предмети?

– Предмет контроле везано за Више јавно тужилаштво у овом моменту, у првом делу који је објављен, јесте седам предмета, од којих су најпознатији баш неки од ових које сте ви споменули. Дакле, предмет који се колоквијално зове “Звучни топ”, предмет “Помиловања”, предмети напада на демонстранте, односно студенте испред Факултета драмских уметности, наношење телесних повреда путничким аутомобилом у Улици Јурија Гагарина, поред тога и предмет замолнице САД за изручење два лица, који је био доста познат у јавности, и још неки предмети који су били од повећаног интереса јавности.

И шта сте утврдили, да ли сте уочили неке неправилности у тим предметима?

– Да, Комисија је једногласно донела закључак и тај закључак се налази у оквиру извештаја, где је Комисија мишљења да је у поступању одређених носилаца јавнотужилачке функције у Вишем јавном тужилаштву у Београду дошло до теже повреде законитости у поступању, да је дошло до злоупотребе функције одређених јавних тужилаца приликом вршења јавнотужилачке функције, да је дошло до инструментализације јавног тужилаштва у политичке или неке друге сврхе.

Комисију сте основали 28. октобра, што значи да вам је било потребно неких 12 дана да урадите анализу тих седам предмета. Колико је то било захтевно и оствариво у тако кратком периоду?

– У праву сте, 34 предмета су издвојена, дакле узета на увид из Вишег јавног тужилаштва у Београду, а у осталим предметима, овим 27, та контрола је у току. Неки од тих предмета имају велики број регистратора, дакле јавни тужиоци ће физички морати да искористе одређено време да би дали потпун увид.

Не могу да вас не питам за критике једног дела јавности које можемо да чујемо ових дана, а то је да формирање Комисије представља неку врсту личног обрачуна врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и вишег јавног тужиоца Ненада Стефановића.

– То је можда и најпогрешнија квалификација која је могла да буде изречена у нашем професионалном и друштвеном животу. Уопште се не ради о личним односима, овде се апсолутно ради о контроли законитости у раду једног дела тужилаштава.

Шта би, по вашем мишљењу, требало да буду наредни кораци како би се уочени недостаци отклонили и обезбедило ефикасније поступање тужилаштва?

– Сматрам да је неопходно да у овом разговору с вама упутим поруку јавним тужиоцима, у име Врховног јавног тужилаштва, да се у свом раду апсолутно морају придржавати, као што увек и говорим из овог тужилаштва, Устава, закона и најбољих правила тужилачке праксе, и да без одлагања и одмах, апсолутно у сваком предмету у којем поступају или у којем ће поступати, предузму све хитне мере да би правда била задовољена и да би грађани том правдом били задовољни.

Питање које се данима намеће у јавности – зашто тек сада?

– То је погрешно уверење, зато што је Врховно јавно тужилаштво, ако мало погледате медијске и историјске библиотеке, односно архиве, обавештавало јавност о томе како је поступало, и када је реч о контроли рада и када је реч о одређеним друштвеним питањима, а то је могло да се види нарочито у последње две-три године.