Истрага одлука британске владе током пандемије – демократски процес или траћење новца

Истрагу је пре две године у мају покренуо Борис Џонсон. Њоме руководи баронеса Херијет Халет, која је водила сличан правни поступак после терористичких напада у Лондону 7. јула 2005. године.

Прва сведочења, која могу да буду и принудна, почела су на Видовдан.

Протекле недеље британска јавност имала је прилику да чује бившег и садашњег премијера.

Џонсоново јавно извињење

Бивши британски премијер Борис Џонсон извинио се породицама преминулих уз бурна негодовања у истражној сали.

"Потценили смо обим и брзину изазова. Но, урадили смо све што смо могли на основу информација којима смо располагали", тврди Џонсон.

Научни саветници Владе истичу да већина европских политичара није разумела основне статистичке податке током пандемије.

Бивши главни научни саветник британске владе Патрик Валанс наглашава да зато не мисли да је "премијер био једини који се у то време мучио са научним концептима, али је понекад био потребан велики труд да би их разумео".

Оптужбе за потпуни хаос и непрофесионалност изнео је увек контроверзни Доминик Камингс, некада моћни главни саветник, а сада можда највећи непријатељ Бориса Џонсона.

На њих је оштро узвратио бивши британски министар здравља Мат Хенкок током сведочења.

"Наук за будућност је да мора да постоји систем, који би омогућио несметан рад владе, чак и када јој се испречи злонамерни актер", истакао је Хенкок.

На питање истражитеља да ли мисли на Камингса, одговорио је неувијено потврдно.

Истрага расипање новца?

Критичари јавне истраге упозоравају да адвокати превише времена троше на трачеве и СМС поруке некадашње владе. Трошкови истраге су се од њеног оснивања дуплирали и достигли 150 милиона фунти. Лавовски део отпада на адвокатске хонораре.

Бивши британски премијер Борис Џонсон објаснио је пред истражитељима да свака моћна и ефикасна влада укључује мноштво изазовних особа, које се међусобно надмећу и чија мишљења о осталима нису прикладна за штампу.

Џонсон је истакао да ту пре свега мисли на кабинете Маргарет Тачер и Тонија Блера.

"Но, те особе добро раде свој посао“, закључио је он.

Бивши потпредседник британске владе Мајкл Гоув пружио је сликовит увид у начин размишљања и одлучивања Бориса Џонсона.

"Тадашњи премијер Борис Џонсон је либерал у сваком смислу и зато је за њега идеја о забрани слободног окупљања била изузетно тешка. Природа рада Бориса Џонсона је да увек жели да чује тезу и антитезу. Више је волео гладијаторски од инквизиторског приступа одлучивању", објаснио је Гоув.

Актуелни британски премијер Риши Сунак је пред истрагом подржао став да оно што Камингс доживљава као хаос, други виде као демократску дебату.

"Мислим да то уопште није било лоше. Исправно је што су се водиле жестоке дебате, јер су одлуке носиле озбиљне последице за десетине милиона људи", подсетио је Сунак, који је као Џонсонов министар финансија добио надимак "благајник смрти".

Породице жртава ковида траже правду

Породице преминулих не опраштају.

Дин Адамсон, која је изгубила оба родитеља, сматра да ће Џонсон остати упамћен као "премијер на челу највеће мирнодопске трагедије свих времена".

Фран Хол, која је остала без супруга, истиче да је "преко две стотине тридесет три хиљаде људи умрло због пропуста Владе".

Правни заступник ожалошћених породица Амер Анвар наводи да су "стари третирани као отровни отпад“.

"Нису смели да буду остављени да умру, често сами, у старачким домовима“, оптужује он.

Чарлс Песинџер, који је уз друге ожалошћене провео дане испред зграде у којој се води истрага, нада се да ће се, "на крају, ови људи наћи пред лицем правде у судници“.

Британију тренутно тресе епидемија Великог кашља, а стручњаци најављују нове пандемије.

Зато се многи плаше да би резултати ове истраге, који се очекују за нешто више од две године, могли да закасне и тиме не спрече нове трауме на све крхкијем друштвеном ткиву Британије.