(Не)равнотежа на Пацифику – Америка распоређује ракете домета неколико хиљада километара

Сједињене Државе ће следеће године осетно ојачати своје ракетне снаге у западном Пацифику, како би се носиле с повећаном оружаном претњом Кине, јавили су медији у Источној Азији, цитирајући речи портпарола америчких снага задужених за Тихи океан Роба Филипса.

Америчка војска, наговестио је, поставиће већи број крстарећих пројектила "томахавк", које имају домет до 2.700 километара, као и ракете "СМ-6" у базама на својим територијама у Пацифику, највише на острву Гуам.

Предност ракетних лансера са базирањем на копну је то да могу да буду лакше прикривени од ваздушних и поморских платформи, као што су бомбардери и разарачи, те да не захтевају скупу инфраструктуру, попут аеродрома.

Улога савезника

Војни стручњаци у Источној Азији, међутим, верују да то није све и да ће САД од својих савезника у азијско-пацифичком региону, као што су Јапан и Филипини, тражити да дозволе стационирање америчких ракетних лансера на својој територији – то се чини неизбежним, јер се те две државе налазе на само стотинак километара од Тајвана, док је Гуам, на пример, удаљен чак 4.000 километара од кинеске обале.

Стручњаци то очекују упркос негирању с највиших инстанци – филипински председник Фердинанд Маркос Млађи, на пример, јасно је јавно изјавио да његова земља неће дозволити стационирање офанзивног америчког наоружања, које би могло да досегне кинеску територију.

Ипак, чињеница да је од почетка његове владе пре годину и по дана Манила не само продужила споразум о коришћењу пет филипинских база од стране америчке војске, већ им омогућила присуство у још четири, те наставља преговоре за отварање и других касарни америчким војницима, не улива поверење да ће то обећање бити испуњено.

С друге стране, острвска царевина Јапан, која такође на својој територији има бројна снажна упоришта америчке војске, има довољно новца да сама купи или произведе ракете средњег домета којима би могла да неутралише предност у ватреној моћи коју поседује Кинеска народноослободилачка армија и евентуално притекне тајванским и америчким снагама у помоћ у случају рата на Тајвану.

Померање таса на ваги војне моћи у западном Пацифику

До 2019. године на снази је био споразум између САД и СССР (и његове наследнице Русије) о замрзавању развоја и постављања на копну ракета средњег домета (између 500 и 5.500 километара), због чега америчка војска није имала ту врсту пројектила распоређене у Источној Азији, односно, западном Пацифику.

С друге стране, амерички војни врх процењује да Кина поседује око 1.500 ракета тог домета којим може да гађа војне аеродроме и поморске базе САД у Јапану, на Филипинима и Гуаму. Посебно је последњих година ојачан арсенал ракета домета преко 5.000 километара.

Амерички и јапански војни врх верују да Кинези сада поседују око 250 лансера и 500 пројектила "ДФ-26" тог домета, који могу да униште касарне и аеродроме на Гуаму, у односу на само 30 лансера и исто толико ракета у 2018.

Штавише, Кинези су у употребу већ увели хиперсоничне ракете "Синконг-2" и "ДФ-17", које су посебно тешке за обарање због велике брзине кретања и могућности да значајно мењају путању лета.

То, као и физичка близина територије матице Кине Тајвану и чињеница да она излази на Јужно кинеско море, сматрају амерички и други стратези, Пекингу дају предност у случају евентуалног рата у Тајванском мореузу, и под претпоставком да се у њега директно укључе САД уз логистичку подршку Јапана и Филипина.

Не би ли потрле ту предност, САД последњих година активно раде и на убрзаном наоружавању Тајвана, отварању нових база на Филипинима и другде, укључивању Аустралије, Канаде и европских чланица НАТО-а у заједничке ваздухопловне и поморске вежбе са Јапаном и Јужном Корејом у региону, на подстицању размене војних технологија између тих савезничких земаља и охрабривању њихових влада да повећају издвајање за одбрану (и наоружају се средствима која су од користи за одвраћање Кине и сузбијање њеног војног присуства у Тихом океану).

Размештање америчких ракета средњег домета на пацифичким острвима биће битно не само у смислу јачања одбране америчких база, већ и као додатна претња танкерима и трговачким конвојима Пекинга, који су већ ионако рањиви у односу на америчке подморнице и разараче накрцане десетинама и стотинама пројектила.